Šta je zajednica?

Termin “IT Zajednica” (uz neizbežnu “digitalizaciju”) već neko vreme prepljavljuje kanale kojima se služim. Kao osnivač prve Java Users Group na ovim prostorima i, time, nekakve “zajednice”, spoznajem da se ovaj termin prilično različito tumači. Naravno, to je prirodan sled stvari sa bilo čime što nema jasnu definiciju (entropija na delu); svako tumači po osećaju na svoj način. Kada je reč o terminima koji su u masovnoj upotrebi i kada se, kao u ovom slučaju, odnose se na nešto što nam je važno, vredelo bi da ih precizno definišemo.

Sledi lično viđenje i tumačenje pojma zajednica, zasnovan na istraživanju koje sam sproveo na ovu temu. Pouka na kraju je bonus.

Zajednica

Pojam zajednice identifikuje pet sledećih zajedničkih elemenata: ljudski kolektiv, prostor, zajedničke potrebe, socijalna interakcija, zajedničke aktivnosti (akcije) i osećanje pripadnosti.

Većina elemenata ovog objašnjenja (ali ne i definicije!) pojma “zajednice” su jasni sami po sebi. Kolektiv je neophodan jer je, razumljivo, u pitanju oblik udruživanja ljudi. Zajedniči prostor takođe, bio on virtuelan ili stvaran. Bez interakcije nema ni komunikacije, te je i ovaj elemenat jasan. Preostala dva elementa zaslužuju više pažnje.

Osećanje pripadnosti je neophodno da bi neko bio deo zajednice. Osećaj bi trebalo da dođe od samog pojedinca, a ne obratno: zajednica ne može svojatati članove ukoliko se oni sami ne osećaju tako. Pripadnost se, prema teorijama, dalje može iskazati kroz: članstvo, uticaj, zadovoljenje potreba (ličnih i zajednice) i zajedničku emotivnu povezanost - no nećemo se dalje udubljivati u to.

Međutim, elemenat koji bih posebno istakao i koji smatram ključnim su zajedničke aktivnosti. Ukoliko one ne postoje, onda nema ni zajednice! Jednostavno, zajednica ne postoji bez aktivnosti članova; nisi član ukoliko ne učestvuješ.

Organizacija

Da se nakratko pozabavimo i srodnim pojmom “organizacije”. Za razliku od zajednice, organizacija definiše strukturu i svoju svrhu, tj. namenu. Organizacija na neki način postoji delimično nezavisno od ljudi koji su uključeni u njen rad, što nije slučaj sa zajednicom. Organizacija može biti formalizovana (na pr. priznata od strane države) i da radi toga definiše i programsku orijentaciju, odnose sa drugim sektorima, kome su namenjeni programi itd.

Šta Sve Ovo Znači?

Uzmimo kao primer grupicu drugara koja se bavi istim tehnologijama. Organizuju predavanja i okupljanja na koje dolaze stotine ljudi. Imaju hiljade pratilaca na mejling listi. Da li su svi oni zajednica?

Ne. Zajednicu i dalje čini samo polazna grupa pomenutih drugara. Svi do kojih dolaze na bilo koji način (uživo na predavanjima ili virtuelno putem mejla) predstavljaju pasivne elemente jer 1) ne znamo da li se osećaju delom zajednice i 2) svakako ne učestvuju u zajedničkim aktivnostima. To su ljudi koji su prosto iskazali privremeno interesovanje za događaj ili žele da budu informisani; i to je sve. Da li ih ima dvoje ili na stotine, ne predstavlja razliku. Pojam “korisničke grupe” je tu približniji pravom stanju stvari.

Smisao zajednice je u zajedničkim aktivnostima. To je glavna razlika između pasivnog praćenja i aktivnog učestvovanja.

Koja Je Pouka?

Učestvuj.

Jednom je neko rekao:

Ili si deo rešenja, ili si deo problema.

Zajednica je način da budeš deo rešenja.