Priručnik za Windows
Prelistavam korisničko uputstvo za operativni sistem Windows, skorašnja verzija. Sasvim solidno; na nekih pedesetak strana su objašnjeni glavni načini upotrebe sistema i popratnih programa. Uputstvo se lako prati, ima taman dovoljno i slika ekrana, kao i dodatnih zabeleški u vezi kojekakvih detalja.
Problem je što je uputstvo za Windows deo knjige “Informatika i računarstvo” za V razred osnovne škole, izdavač: Klett.
Šta mi to učimo decu?
Na stranu već prežvakana tema: otkuda ikome uopšte ideja da uvrsti vlasnički, ne-slobodni, ne-besplatni softver u kurikulum petog razreda? Ekvivalent bi bile limenke Coca-Cole koje bi se prodavale na časovima fizičkog obrazovanja. Nikako da se otreznimo perioda piraterije koji je izjednačio Microsoftove proizvode sa PC računarima; to ide dotle da školski udžbenik objašnjava englesku verziju operativnog sistema, a ne lokalizovanu.
Informacione tehnologije su tehnologije koje koriste računare za prikupljanje, obradu, čuvanje, zaštitu i prenos informacija.
Daljim uvidom u sadržaj udžbenika informatike petog razreda budi u meni nekakvu tihu, postojanu, sebičnu sreću. Radujem se što u moje vreme nije postojao ovakav udžbenik, koji svakim svojim pasusom kao da se trudi da odvrati pažnju surovo sirovim definicijama i nemaštovitim primerima. Bilo mi je dozvoljeno da se igram dok istražujem BASIC, da prekucavam kodove iz časopisa, pustim mašti na volju. Bilo mi je dozvoljeno da učim iz potrebe da uradim nešto novo i više, makar to bila i smešna igrica sa čak pet ekrana, Arcadia.
Programi koji omogućavaju računaru da izvršava određeni zadatak, koji pokreću njegov rad i daju upustva računaru šta i kako treba da uradi nazivaju se softver.
Nije problem u tome da napisano nije ispravno. Sve je vrlo korektno, precizno, jasno. Kupio bih bez dvojbe tehnološku knjigu napisanu na takav način.
Štos je u tome što materija i rečnik nisu prilagođeni petom razredu. Više me podseća na udžbenik koji bi koristio neko mnogo stariji tokom prekvalifikacija u IT, nego naša deca.
Zvučna kartica na sebi sadrži zvučni čip koji pretvara analogne zvučne talase u digitalne signale.
Učenje ovakvih definicija napamet je sve suprotno onome šta je softverski razvoj. Pregršt novih pojmova koji se na svakoj stranici nameće ne olakšava razumevanje. To što je data precizna definicija, ne znači da su stvari i zaista jasnije, zar ne? Ekvivalent bi bio definicija Monada kao specijalnog tipa endofunktora: sada je sve jasno, zar ne?
Zašto će ovo završiti i zavrištati u glavama naše dece?
Potražio sam alternativu, jedinu za koju znam - Petlju. Ponadao sam se da će se bar ponešto odpetljati, rapetljati, kolariću-paniću. Sve kreće upravo ovako (sa slovnim greškama pride):
Вероватно и ти примећујеш да се начин комуникације у данашње време брзо мења. Стално се појављују нове опцијеи начини комуникације (или стареи начини са новим могућностима). Старији то примећују много више, јер су се многе толике промене догодиле пред њиховим очима.
Податак је појам са којим се често сусрећеш а ипак дефиниција није тако једноставна. Податак (на енглеском језику data) је позната чињеница која има неко значење. Подаци могу бити у облику бројева, слова, слика, звука, видеа. Када обрадимо податке, настају информације.
Voleo bih da upoznam onoga ko smatra da prvi susret sa predmetom informatika treba da se bavi objašnjavanjem šta je podatak, a šta informacija; te da na sličan način nastavi udžbenikom dalje.
Ne sudim, već pitam. Tražim odgovor. Svakako, obrazovanje ne spada u ono čime se bavim, te nisam relevantan za temu. Zato i samo pitam: šta mi to učimo decu?
Imam i jedan ogled iza sebe: imao sam prilike da volonterski radim na digitalnoj pismenosti dece u drugom i trećem razredu osnovne škole. Imate pravo da pogađate: ne, nisam im objasnio razliku između podatka i informacije. Ali su zato baš sva deca - i ona koja su se tek prvi put susrela sa računarom - naučila da za tridesetak minuta nacrtaju novogodišnju čestitku, snime je, napišu dva paragrafa teksta, dodaju sliku i sve to pošalju roditeljima kao elektronsku poštu.
Kompjuter je alatka, a ne cilj.
Možda decu i ne treba da (m)učimo programiranju.