34 taskova
“Milooooojko! Uspela sam!”
Topli, letnji dan je tromo odugovlačio svoje popodnevne sate, kao da se i sam umorio od sveopšte žege. Usijani beton gradskih blokova žmirkao je omorom, koja je uporno pronalazila put do radne sobe u stanu Martinovića.
“Milojkoooooo, bre!”, dreknula je Ljubica još glasnije.
Milojko se trgnu - čak i slušalice sa redukovanjem buke nisu bile dovoljne da zaustave Ljubičino uzbuđenje. Spustio je sluške na vrat i okrenuo se ka svojoj ženi.
Ljubica je treptala od sreće kao kurzor u editoru. Gornja usna joj je blago podrhtavala; to se obično dešavalo kada je imala puno toga da kaže; ah, koliko je ona samo mogla da priča u nedogled! “Prodžekt menadžer mora da se daleko čuje” - pravdala je tako bujicu reči kojom je često obasipala svoje timove.
“Pa šta je bilo, pričaj brzo; počinje mi onaj sastanak za pol’ sata, a tek dva frtalja koda sam danas narmbačio”, požuri je Milojko.
“34 taskova!”, bupnu Ljubica i ponosno zastade, kao da je svima prisutnima sasvim jasno šta se upravo dogodilo. U sobi je za trenutak sve zastalo: čula se samo tiha muzika pobegla iz slušalica oklembešenih o Milojkov vrat i brektanje klime, odavno zrele za remont. Plašio se Milojko da prizna da i dalje ne razume o čemu je reč; Ljubica je znala da se baš naljuti kada je ne bi pomno pratio. Možda je i sada nešto pogrešio, pomisli nervozno i stade da čupka ivicu bele tregerice. Strah od mogućeg prekora ga je činio nemirnim, pomalo ljutim, nesigurnim; sve to što je naviralo nije umeo da prizna sebi, te je potisnuo misli zarad hladne flaše kraft pivca koje ga je, kao i obično, čekalo posle posla.
Ljubica duboko uzdahnu gledajući Milojka, za trenutak se pitajući da li je bila dobra ideja da onoliko popije na tim bildingu u Jakovu, koji je organizovala njihova firma pre par godina. “Dobar je Milojko čovek, baš, malo je debelica, obećava kao dev!” - upisala je Ljubica u svoj dnevnik čim se mamurna vratila sa pomenutog firminog okupljanja. Sada dnevnik krije iza knjiga o nekakvom čistom kodu i refraktormisanju (valjda); Milojko se odavno prebacio na YT tutorijale, pa su netaknute knjige siguran prostor. Kako bilo, do tim lida nije dogurao, ta sve se i dalje mlati sa kodom - a znamo da “prodžekt menadžer mora imati dostojnog partnera”, kako na poslu, tako i u životu; to je takođe zapisano u dnevniku, pride uokvireno linijama različitih boja.
Brzo se Ljubica prenula iz misli i vratila svom naočitom uspehu: “Tri-de-set-če-tri tas-ko-va!” stade da ponosno sriče - i viče.
“Ništa ti, Milojko, ne kapiraš! Ta danas sam pokidala sa prodžekt menadžmentom; znaš kako sam letela po džiri tamo-vamo! Sve ja znam, vas devove, rade ko ti što radiš: pola dana kafu kuvaš, posle samo na sleku gifove šalješ. Ma jeste tek pola sprinta, ali sam im roknula 34 taskova u džiri, sve se puše! I paz’ sad! Ne samo što smo dodali taskove, nego sam se na dejliju jedno dva sata borila sa tutumavcima da ih sve prebace u ‘in progres’: oni sami prebaciše, ja nič! Ej, Milojko, 34 taskova smo metnuli u ‘in progres’ danas; pa Šef kad se vrati s odmora ima da flipne od sreće! Bravo, pa nikad bolje nije bilo. Ko zna, možda je ovo ključni trenutak za moju karijeru, moram da pričam sa Šefom čim se vrati na posao. Sve radi punom parom! Ej, trideset četiri taskova, znaš šta to znači!”
Zarumeni se Ljubica od siline uzbuđenja koje ju je preplavilo, blago se i oznojila gizdava svetlo-plava haljina na velike cvetove koju je nosila iako je radila od kuće. “Prodžekt menadžer mora da je slika i prilika projekta” - tu krilaticu je takođe sama smislila i već ima planove da napravi svoj YT kanal na temu razvoja softverskih projekata; ma ima LinkedIn da pršti! Krenuće, evo samo da za koji dan ode do frizera, kosu da posvetli. Mada može i filter da primeni, šta sad, svi to rade; možda malo da se stanji, neće niko primetiti.
Slek utom zacvrkuta; Ljubica se hitro okrenu da isprati šta se dešava. “Aha, tu si!”, grakne sebi u bradu i odmah zakaže 1-1 sa programerom koji je propustio današnji dejli. Naježila se uprkos vrućini: možda bude još koji novi task u džiri!