Oblac

Iz života programera.

Pre bilo kakve diskusije, nužno je da programer-sagovornik bude podvrnut empatijskom testu.

Razvoj softvera je poput plovidbe morem.

Prvi Java open-source projekat koji mi nisu koristili samo tetka Savka i ludi Mane.

Postoje druga dva simbola koja su kontroverznija.

Na klupici tik pored ulaza je skrušeno sedeo dečačić i držao sladoled na štapiću. Dečak kao da nije mario za bilo šta; sladoled se topio i lepljivo kapao na pod, a suze su mu musavile rumene obraze.

Primer web aplikacije sa bazom u Haskellu

Ovoliko poruka protrči za 2.2 sekunde kroz Tatsugō.

Koji je od dva koda bolji i zašto?

Hteo si da rešiš svoj PR i pridružiš ga ostatku projekta? Imaš li potvrdu BOB22/R?

Dat je niz celih brojeva. Pronađi najmanji broj koji nedostaje u poretku vrednosti niza.

Ako koristiš Javu 17+, vreme je za ADT.

Programiraš li, eventualno, Igru Života?

Ako pada kiša, nosim kišobran; ako ne pada, nosim naočare za sunce. Danas nosim oboje. Kakvo je vreme?

Da li bi želeli da radite sa udobnim ili preciznim kodom?

Klase i tipovi nisu isto.

Zašto piše to što piše ispod svakog mog teksta?

Iz života programera.

Kao da postoji nekakav zoološki vrt softverskog razvoja u kome se čuvaju egzotične životinje za koje smo čuli, ali ih retko posećujemo.

Funkcije i metode pravimo svaki dan. Postoji li dogovor oko imenovanja? Oko redosleda parametara?

Barbara je dala mnoga lepa razmišljanja o ponašanju i tipovima. Mi smo ih zanemarili i na njih zalepili "LSP" etiketu.

Softversko inženjerstvo mora biti precizno. Sve šta ustanovimo kao princip ili pravilo mora da nosi što manje nedoumica. SRP je primer jednog pogrešnog i neupotrebljivog principa.

Postoji višestruko-upotrebljiv "ili-izgovor-ili-opravdanje", džoker-tetka za sve projekte, špageti-sos za svaki kod, zicer-hack za svaki proces.

Početak mudrosti je nazvati stvari njihovim pravim imenom.

Ako bih sumirao suštinu razvoja softvera u jednoj rečenici.

Bolje je da učim više, a ćutim duže.

Eksperimentalno programiranje. CPU jezgra u mom računaru ima koliko i majmuna: 12. Koliko bi niti trebalo da koristimo za paralelnu obradu poslova u programu?

Kako bi modelovali štopericu u programu?

Kako pročitati 29 671 440 filmova iz baze?

Dok Brajan Adam dečački peva o letu '69 kao najboljim danima ikada, u softverskoj industriji vlada samo-prozvana kriza. Pošto je godina iz naslova pesme samo referenca na seksualni čin, dozvoljeno nam je da je promenimo, te upotrebimo istu pesmu za godinu pre, 1968. Najbolje godine, zar ne?

Ništa ti, sinak, ono sa monadama ne razumem. Oš li mi, ovaj, ti to malo pojasniti? Pratim kurs "Postani Java Pevac Ekspert za 21. dan kukurikanja"; još koje jutro i gotov sam! Hajde sinak, neću ni reč reći, sve ću te slušati, ja kada ćutim - onda ćutim, ništa ne govorim, ja sam lepo vaspitan, jednom umalo nisam umro od gladi jer nisam hteo da kažem da sam gladan...

Iz beležnice programera: dal’ se kaže oštro "Monad" ili pak "Monada", još onako razvučeno, po vojvođanski, uz štrudlu sa makom?

...postavljene su slike na temu "Razvoj softvera".

Fahreta Jahić je bila tek osmogodišnja klinka kada se održala prva konferencija softverskih inženjera u Garmischu, živopisnom nemačkom planinskom gradiću.

Razmišljanja programera.

Nedavno je Dejvid H. Hanson, ko-osnivač kompanije 37signal, odlučio da iz projekta uklone TypeScript u koristi JavaScripta.

Neskuvane i nepovezane ideje, koje imaju naznaku smisla.

Da li stanje jednog naroda pravi razliku u tumačenju i primeni metodologija?

Programiranje bi trebalo da je jednostavnije nego što jeste.

Manojlo se našao pred nemogućim izborom.

Dođeš do nekih uvida, dosađuješ ljudima o tome, a potom dobiješ potvrdu od relevantne strane. Dobar osećaj.

Gru ima dva pomoćnika na projektu. Iz života programera.

Nepovezano.

Nema više Elze.

"Milooooojko! Uspela sam!"

Udavi dave.

Razvoj se ne dešava svuda odjednom sve u isto vreme. Zabeleška uočenog obrasca.

Prva sekunda je prošla... Milorad je nesvesno zagrizao donju usnu.

To nije okej.

Da li je prijava na sistem use-case?

Izvršni rukovodilac svetski poznate američke firme u obraćanju zaposlenima kaže sledeće.

Iz života programera.

Iskreno: pojma nemam šta tačno znači "Kaizen". Nikada nisam pročitao ništa značajno na tu temu.

Bolje saksija u ruci, nego bašta na grani.

Pazi kako govoriš, ostvariće se.

Da li je Eliza Doolittle zaista ikada postala dama, ili je samo naučila da je oponaša?

Ana Grigorjevna Dostojevska čita knjigu pisca Gabrijel Hose de la Konkordija Garsija Markesa.

Iz života programera.

Kako je religija učinila da promenim podnaslov na LI.

Iz života programera.

Upitnici su tako zgodan izum! Rekao je niko nikada, osim 1) onoga ko nekako mora da opravda svoje mesto na poslu i 2) menadžmenta kome komunikacija nije jača strana.

"Treći put refaktorišem isti obrazac u projektu", slegnuo je ramenima Edvard Rajnolds. Rekao je to ne žaleći se, uzgred. Opisivao je projekat na kome je angažovan svom prijatelju, projektnom menadžeru Votsonu.

Markiza de Mertej izaziva vikonta De Valmona da zavede nevinu Sesiliju de Volanž; upuštaju se u sofisticiranu igru zavođenja i manipulacije kako bi se zabavili. Tokom igara sa svojim žrtvama, mnoge tajne veze bivaju isprepletane. Posledice su ozbiljne, čak i smrtonosne.

Knedla stoji u grlu, traži da se misli spuste na papir. Nije zameranje, nije osuda, nije pametovanje.

Pogrešno imenovan, AI na sav glas preti sveopštim promenama. Širom otvoreni prozori landaraju na vetru AI novosti, a mi se potajno plašimo da ne prehladimo na promaji. Bolje i to, nego da neki prozor zatvorimo, zar ne?

Kako vreme odmiče, sve je manje toga što vredi izdvojiti kao zaista važno. Tako je i sa softverskim razvojem.

Kratak recept za unapređenje prenosa informacija: ukloni "ja".

Samo napišem šta hoću i - ta veličanstvena crna kutija mašinskog učenja i statistike, u narodu poznata kao AI - izbaci kod koji radi. Više ništa neće biti isto kao pre! Ne znamo šta, ne znamo na koji način, ali... eto.

...kul.

Kratka zabeleška o nasleđivanju pred spavanje.

Postoji aspekt otvorenog koda (i autorskog sadržaja) koji zahteva pažnju.

Eplu, bre, kada ćeš više zavoleti macOS? Zapisi iz razvoja.

Nekoliko ideja za vikend projekte. Imam s čim, nemam s kim :) Bacim u blog, pa idemo dalje.

Kako bi zvučale dečje pesme da je lutak Aćim... programer? Vreme je da saznamo. FOTO/VIDEO.

Propušteno zicer pitanje.

Kao da sve nije već bilo dovoljno komplikovano.

Isključivo zabave radi.

Razmišljanja.

Može li mali izviđač da popravi slomljeni prozor?

Iz života programera.

Osuću drvlje i kamenje; upozoreni ste na vreme.

Lisjen Šardon de Ribampre je pravi stereotip savremenog programera. Uredna, pesnička osoba, ali slaba i malodušna; sukob plemenitih težnji i sklonosti ka poroku. Osećanje morala ne odoljeva iskušenjima. Savest programera je budna, nije učmala, ali je kolebljiva, neodlučna; time i nemoćna. Stvaralačka energija postoji, ali nalet idealizma brzo jenjava.

Kakvo li je to moralo biti razočarenje za malog Frodoa, kada je shvatio da je upravo uništen Prsten tek samo jedan od mnogih. Mračnih gospodara ima na pretek: JavaSkript, Java, Skala, C#, Python, Go, Rust...; žare i pale prstenjem moći, dok neizmerne predele gutaju senke noći.

Iz života programera.

Od virusa do formule dejlija. Razmišljana za ostatak leta.

Ima pitanja koja znače više nego ono što pitaju. To o čemu posredno govore je često i nekakav pokazatelj stanja stvari u organizaciji.

"Tačno znamo šta da radimo. Ali u nekom mnogo stvarnijem smislu, mi pojma nemamo šta da uradimo." - Majkl Skot, menadžer programera. Da li postoji formula razvoja?

Leto je vreme kada se gustiraju novi programski ukusi.

Postavljanje tehnologije između čoveka i cilja nije nikakva digitalna evolucija. To je samo maskiranje kognitivnog neumeća, zapećak razvoja. Rezultuje procesima koji su moderni samo u smislu godine proizvodnje; podjednako apatično nesposobni da dobace dalje.

STD vrlo jasno govori o radu organizacije.

I am happy to announce that I have taken a position as Software Operator. It has been my dream to work for any company, and I am very thankful for those non-engineers who have helped me get here. I can't wait to get started!

Igra Kaladont postaje NP problem kada treba pronaći najduži mogući niz reči. Spoiler alert: ukoliko kanite upustiti se u izazov, ne čitajte dalje.

Kako znaš da funkcija radi šta i kako treba?

Iskodirao sam trivijalnu `while(true)` petlju za dovlačenje svih elemenata kolekcije po stranicama. Nije mi se dopalo to što sam napisao.

Modeli su domenski tipovi: klase koje oslikavaju domen u kodu. Tako nekako; nisam vičan definicijama.

Onog trenutka kada smo usvojili da je klasa jedinica enkapsulacije, je trenutak kada je sve krenuloop nizbrdoop.

Sastavio sam mali primer SpringBoot/JPA/Kafka/OpenAPI bekend projekta.

Samo da nam je plate, igara i duhovitih za*ebancija.

Nisam odavno video dobru tehničku dokumentaciju. Razlog je narušen SRP princip. Koga ste, garantujem, bar jednom čuli objašnjenog na pogrešan način.

Besmisleno je izjednačavati senioritet inženjera sa domenskim senioritetom. Nepraktično je poravnati radne procese različitih nivoa seniornosti.

Način da unapredimo UX je da smanjimo upotrebljivu površinu.

Važno! Obrati pažnju! Sačuvajmo životinje!

Za Alana, OOP čine samo tri stvari.

Dimitrijev (po "naški":) zakon govori o razdvajanju apstrakcija i labavom uvezivanju komponenti koda. Jedna je od programerskih praksi koja gotovo bez izuzetka rezultuje boljim kodom - bar kodom sa značajno manje bagova, kako su pokazala istraživanja do kojih sam došao.

Skala veština razvoja.

Prvo da postavim kulise: velika firma, mnoštvo timova. Jedan od zadataka je integracija sa novim spoljnim sistemom, trećom stranom. Deo integracije zahteva pisanje malog servisa koji periodično dostavlja potrebne podatke.

Crtica iz svakodnevnog programerskog života.

Kod se može obojiti. Takođe, prestanimo više da pišemo anemične servisne i repo klase, kao i da mislimo u imenicama.

Sjajan način da pucaš projektu u nogu.

Kako su posetioci tehnološke konferencije uz pomoć jedne umetnice stvorili podsetnik čemu tehnologija zapravo služi.

Postoji jedan apsurd iskustva za koji nema ni naznaka da ga prepoznajemo, a kamoli rešavamo. Nikada ne prestaj učiti, kažu.

Pitanje je sad.

Koje metodologije je koristio Ahil? Da li je Gilgameš znao za TDD? Kako je Svarog držao sastanke?

Stotinjak knjiga fikcije u kućnoj biblioteci me ne čini piscem. Stotinjak odgledanih filmova me ne čini režiserom. Zašto se, onda, firme koje iznajmljuju IT radnike predstavljaju kao IT firme?

Poznat scenario: timovi rade u domenski bliskim projektima, u istom poslovnom eko-sistemu, na sličan način. Gde ima preklapanja, bude i ponavljanja.

Iznova se vraćam na jedno od važnijih inženjerskih pitanja. Zanimljivo je da pitanje nema konačan odgovor. Divergetno, služi da mu se neprestano vraćamo, a odgovaranjem osmišljavamo, ni manje, ni više, dalji napredak.

"Moraš da se rastaneš sa svojim idejama odmah!" uporna je moja omiljena SEO menadžerka. Teško mi da priznam, u pravu je. Ćutim, škrgućem zubima i teram inat.

Volim Pull Requestove (PR). Radim sam, bez ometanja, u vreme koje mi odgovara, svojim tempom. Pošaljem izmene, uradi se code review; kod svakako postane bolji posle par iteracija. Izmene zatim odu na glavnu granu; to je to, razvoj ide dalje. Izrečeno ništa nije dalje od istine.

Svakako da ono čime se bavimo utiče na način kako razmišljamo. Samouvid je alatka kojom prepoznajemo obrasce mentalnog modela kojim se služimo, da bi razumeli kako ga koristimo. Kao kakav utabani puteljak kroz šumu, ovi obrasci nas usmeravaju u sigurnom, isprobanom pravcu, ali nam sakrivaju sve ono što nije nadomak puta.

Bože mili! Čuda velikoga!

Francuski pisac Rejmon Keno je u svom delu "Stilske vežbe" ispričao jednu scenu iz pariskog autobusa na 99 različitih načina. Dodajem još tri.

Vic ide ovako: Programerova žena šalje muža u prodavnicu po hleb, te mu kaže: "Kupi jednu veknu hleba. Ukoliko ima jaja, kupi tuce."

Crtica iz koda OO programera.

Nedavno sam naišao na članak koji naglašava nepotrebnost statičkih metoda.

Šta radite petkom u 15 časova? Zašto ne bismo zajedno?

Postoji li paralela između novog filma i softverskog razvoja?

Par priča iz svakodnevnog života softverskih inženjera.

Svaki početak je propuštena prilika.

Niklas Wirth 1976. objavljuje knjigu: "Algorithms + Data Structures = Programs". Švajcarac je dizajnirao nekoliko programskih jezika pre i nakon knjige, uključujući i Paskal.

Hoćeš mi reći da i dalje programiramo UI koristeći tehnologiju staru 30 godina, namenjenu umrežavanju tekstualnih dokumenata?

Iz svakodnevnog života programera.

Učestvovao sam u zanimljivom razgovoru. Dotakli smo se teme API-ja i kompozicije modela čiji se sadržaj vraća kroz pozive.

Hajde da dizajniramo OO model pravouganika i kvadrata. Jednostavno, zar ne?

GitHub Copilot liči da je mnogo toga.

Stanje softverskog razvoja ne prestaje da mi održava pozornost. Imamo pregršt alata i praksi kojih nije bilo pre samo desetak godina, a opet, kao da nismo daleko odmakli.

Dan kada je Don otpisao karijeru i postao senior Kihot, programer vetrenjača.

Jedna mala inženjerska ilustracija za podeliti.

Da odmah razvejem očekivanja: svaka reč iz naslova je pogrešna.

Firma je kupila transportni kontejner i od njega napravila open space.

Verter ima pristup Internetu. Verter pati.

Tri stilske vežbe preuzete iz pravih projekata i jedna fusnota.

Ne znam ni zašto sam došao, reče Instagram. Sa mnom je sve u redu.

Jedna mala inženjerska ilustracija za podeliti.

O ovome ne učimo u školama.

Paraleni uverzumi; ili šbbkbb.

Kada smo postali previše osetljivi? O, uživaćete u ovome. Ili ne.

Zdravo, imam 30 godina i ja sam star programer.

Floskula kaže: 'There is no I in the Team'. Slatkorečiva prozaična besmislica.

Kažite mi kako vodite sastanke, reći ću vam kako vrednujete projekat.

Postoji nešto čak i u najveštijima što neprestano teži da nas svrsta među umetnike.

Primetio sam osetljivost na pojam "regulativa". Upotrebio sam ga nedavno u kontekstu potrebne promene u vezi tehnoloških proizvoda kojima smo nakrcali svakodnevnicu.

Nevažno je kakav je kod, u suštini. Ako radi ono što je predviđeno - to je sasvim dovoljno, zar ne?

Prolazim još jedared sveže napisani kod. Bolno je ružan. Vidim probleme u najavi. Pun je ponavljanja. Nema testova. Nema dokumentacije. Zastajem kurzorom miša iznad dugmeta za "Commit". Deo mene nemo pati, zadržava odluku da pustim kod.

Programer Mirko je napisao sledeći kod. U čemu je pogrešio?

Lego kockice, dosada i razvoj.

Ako ste nakon gledanja ovog dokumentarca isključili notifikacije - bravo, ništa nismo postigli.

Sve što imaš da kažeš može da stane u `22` minuta ili manje. Zameni 'može' sa 'mora'.

Nepovezano.

Imam jednu noćnu moru. Sanjam da smo neprestano okruženi digitalnim uređajima i servisima koje je neko tamo negde programirao. A onda spoznajem kako je sve isprogramirano.

"Budi proaktivan!" je mantra koja se provlači u razvojnim timovima. Često i nameće.

Koncept je jednostavan; ništa novo sada ne delim. Skrećem pažnju na efikasnu arhitekturu, jer mi izgleda da je često propuštamo na projektima - a nema razloga za time.

Pisati kod je lako. Razviti projekat je je*eno teško. Verujem da ne znamo da pravimo softver, već se razvoj nekako desi.

Kada pomenemo REST, najčešće pomislimo na CRUD operacije nad nekakvim skupom resursa.

Ako ima jedno softversko rešenje koje bih hibernirao, to je ORM.

Tek trik kojim se uštedi pokoji tik-tak na satu.

Kako predlog postaje odluka?

Ako konsultuješ softverskog inženjera, reći će da je algoritam opis rešenja, niz koraka za rešavanje problema. Naučeni smo da algoritme tako posmatramo: kao precizne navode, dokazive, izmerljive, ispravne.

Jednu planetu na samom kraju Galaksije, Asimovljev junak naseljava enciklopedistima čiji je zadatak da sačuvaju najvažnije tekovine, znanja i veštine civilizacije.

Vlada varljivo vlada, vidimo vazdan. Vagaju vešto, verno vabe vaši, vonjaju više. Varošane vredne vukovi vrebaju: vrtlog, vakuum, vezane vizije.

Jednom kada se savladaju osnove, kompozicija postane najvažnija veština baštovanstva.

Pre nekog vremena sam napisao sledeće parče koda. Kako vam se čini?

Prete da nam poseku šume. Čin je toliko bezuman da svako istinski shvata sramnu težinu dela: i mi kojima seku i oni koji nam seku. Dižemo glas, pišemo peticije, štitimo kako znamo.

TDD programerska praksa je baš nesrećno nazvana.

Sledeće parče koda je preuzeto iz živog projekta (imena su izmenjena, kao u svakom dobrom filmu). Reč je o delu zajedničke biblioteke koja se koristi u svim mikroservisima.

Šta nedostaje ovoj misli: "Do what you love."

Bio jednom jedan JavaSvet. A onda Heapspace.

Rešavaš grešku na produkciji. Spreman si da komituješ ispravku. Utom uočiš prost, ali ne i trivijalan 'code smell' koji bi da počistiš.

Po ko zna koji put greškom pritiskam dugme za završetak razgovora, umesto za isključenje kamere.

Šta bi izmenili u kodu koji sledi?

Zaposlite Cicu! Sada!

Znamo šta nam je činiti. Narcisoidni, ne prihvatamo se toga. Uljujkani u komfor, postajemo licemerni.

Sijalicu od 60W sam držao uključenom `30` minuta. Usred dana.

Na prvi pogled, pitalica koju sam nedavno postavio je lukava, ali ne toliko teška.

Postoji ne tako mali broj onih koji smatra da new treba štedeti. Pravljenje nove instance je, jelte, skupa operacija, te ga treba pažljivo konzumirati; pa, možda, čak i na ušrtb dizajna koda.

Tražim jedan heštag

Ili: šta bi bilo kad bi se svakome dalo da radi posao za koji je angažovan?

Koji je presek tebe i tvog digitalnog postojanja? Da li on daje smisao? Evo jednog opita.

Koji je najvažniji trenutak u razvoju projekta? Gde je ta granica posle koje nema više povratka?

U svetu prenaglašenih sila, važno je razumeti razliku između akcije i reakcije.

Gotovo godinu i po dana je Tezej čekao da se njegova potraga za Minotaurom prekodira na drugačiji način.

Grebe me dugo, ne uspevam da rešim osećaj da nije sve kako treba; zavaran plemenitim odsjajem esnafa. Konačno, nakon mnogo godina, osećaj postaje misao, a reči nalaze put.

Precvetali svet razvoja softvera kao da je fanatično opsednut efikasnošću i rapidnom proizvodnjom; sve dok neko, kao u onoj priči, ne poviče "Car je go" i ukaže na višak priče, a manjak rezultata. U vezi toga postoji jedna važna praksa za koju se, koliko uočavam, slabo mari: DFE.

Postoji jedan _code smell_ na koji naročito obraćam pažnju. I gotovo je sigurno da ste koliko danas naišli na ovaj nepoželjni obrazac u programiranju i olako prešli preko njega.

Nepovezano.

Pogledaj ovamo. Nema dugmeta za pauzu.

Program pišemo ili u anemičnim servisima ili u nakrcatim domenima. Nikako ne uspevam da se pomirim sa time, neprestano u potrazi za boljim pristupom.

Halapljivo konzumiramo apsurd: decentralizovanu mrežu razapetu između nekolicine moćnih centara.

Naučeni da samo tražimo, ne prepoznajemo kada nam se nešto nudi. Kada uzimamo, zaboravljamo da vratimo.

Postoji jedna TDD kata koja mi naročito privlači pažnju. Često imam problem s njom na radionicama. A pomalo i sa tečom Bobom.

Nepovezano.

COBOL je programski jezik koji je dizajniran pre 60 godina, a koji je i dalje u upotrebi.

Zašto sam ovde? Pozvani ste da dokažete vaše postojanje.

Namera se najbolje očitava u vanrednim okolnostima. I kada se sve zatvori, podaci _moraju_ ostati otvoreni.

Bez puno razmišljanja, reci šta ovo predstavlja: []? Kakve veze ima smajli sa programiranjem? A i sa AI? Konačno, zašto pogrešno doživljavamo programiranje kao umetnost.

Premisa "reasonable defaults" zvuči tako sjajno. Izvoli uobičajene postavke, besplatne su. Kao i prvi fiks. Sve radi odmah, primenjena magija na delu. Uostalom, svi ih koriste; ukoliko ti ne, onda nisi dobar programer, niti ćeš ikada biti.

Code koji nije art, Art koji nije code. Šta bi to moglo biti?

Tek sam nedavno osvestio da postoji aplikacija ePorezi. Odlučih da zvirnem u kod.

Malo Zeke Peke, malo zakeranja, malo sertifikata, malo čačkanja. I Zdrum.

Vozim prateći naznačenu putanju Gugl-mape. Nalazim se u sporoj koloni vozila; gužva se pojavila kada joj vreme nije. Pratim alternativne pravce; kako imam vremena da posvetim pažnju prikazu na telefonu, uočavam oznaku izvesne radnje za venčanice na Gugl mapi.

Neretko razmišljam o postojanju obrazaca u razvoju softvera: na sličan način kao što postoje programerski obrasci, sigurno moraju postojati nekakvi obrasci samog softverskog razvoja i grupa koje učestvuju u njemu.

Crtice u vezi tehnološke stvarnosti koje nisu našle neko bolje mesto da budu zabeležene.

Hajde da, zabave radi, napravimo paralelu između nekih softverskih rešenja s firmama koje se uopšte ne bave softverskim razvojem.

Gospodin Tim Berners-Lee podseća pomalo na Viktora. Učestvovao je u stvaranju nečega što je trebalo da služi ljudskom rodu; slično kao što je i Viktor pokušao da pronikne u tajne biološkog života.

Kami 2 je zanimljiva logička igrica koja mi drži interesovanje već neko vreme. Izazova radi, pokušao sam da napišem program koji pronalazi rešenje za njene zagonetke.

Dobar pokazatelj šta nam je važno je kada prestanemo da ćutimo dok nam se uzima. Tako je bilo i u kraljevstvu Jitututu.

Zamalo sam bio izbačen sa fakulteta zbog lošeg koda.

Nemoguće je zanemariti prelivanje srećnih radnih okruženja i razdraganih radnih timova sa poslovnih mreža i oglasa za posao. Nikada mi nisu prijali. Odnedavno imam i trik kako ih zaobilazim.

Ukoliko OOP doživljavate kao dobre, temeljne principe, čitanje ovog članka može izazvati poremećaj sna ili emocija prema meni. Nema na čemu, u oba slučaja.

Da li daješ najbolje od... tehnologije?

Scrum, PRINCE2, ITIL, AgilePM... Upoznajte novu metodologiju: ZDRUM™. Kida.

Ova inovativna aplikacija će učiniti svet boljim mestom!

Zadatak je jednostavan. Dat je skup resursa. Svaki resurs treba proveriti istim setom pravila; rezultat provere pravila je nekakva ocena. Sve ocene resursa se čuvaju, a proračunava se i finalna ocena resursa. To je sve.

Zamislite malo poznat skup Java alata i frameworka otvorenog koda, proizvedenih u Beogradu, koji se preuzimaju milion puta mesečno.

Dosta više s nasumičnim razvojem. Ne pričamo više o pravljenju sajta za taštu ili aplikacije za lokalni video klub. Reč je o našoj svakodnevici.

VertX je event-driven i non-blocking web server i framework. Nekada možeš da pogrešiš u arhitekturi mikroservisa usled nerazumevanja prirode platforme.

"Ovo je tvoja poslednja prilika. Posle ovoga, nema povratka. Ukoliko uzmeš plavu pilulu - priča se završava, probudiš se u svom krevetu i veruješ u šta želiš da veruješ. Ukoliko uzmeš crvenu pilulu - ostaješ u Zemlji čuda, i videćeš dokle doseže vrednost. Ništa više".

Da li znaš da te nadziru? Neko tamo čuva tvoje obrasce kretanja, ponašanja; analizira; procenjuje; sve bez tvog znanja ili odobrenja. "Briga me", kažeš, "nemam šta da krijem."

Ukoliko ste prisustvovali otvaranju Heapcon konferencije 2018. godine, možda se sećate animacije koja se vrtela tokom uvodnog performansa. U jednom trenutku se iscrtavalo preko 15000 animiranih linija i krugova u 1920x1080 rezoluciji sa 60fps. Animacija je napisana u Javi. Da li sam pridobio vašu pažnju?

Big data. Small data. Lični podaci. Tajni podaci. Prosečni rezultati. Šareni grafikoni i gladne pita karte. Tabele i redosledi. Mašinsko učenje. Podaci koji prave nove podatke. Meta-podaci. I beskonačan broj fotki mačaka.

Svako malo osvane članak o najboljim knjigama koje morate pročitati da bi postali bolji programer. Evo zato i moje preporuke za dvanaest izuzetnih knjiga koje nipošto ne bi trebalo propustiti.

Hleba i igara! Algoritama i struktura podataka! To je sve što treba nama.

Nekada... se dogodi sve to zajedno.

Svaka knjiga koja uči moderne programerske jezike veliča OOP. Na fakultetima je OOP temelj zdravog i modernog načina pisanja koda. Bez OOP se nikako ne može; tako su nas učili.

Pre par (!) godina prijatelj Saša mi kaže: Igore, da živimo negde drugde to što pričaš o otvorenim podacima bi zvučalo sjajno.

Dođi, prihvati ovaj poklon: bićeš digitalizovan. Tvoj posao će procvetati. Dobićeš mesto na Internetu. Tvoje poslovanje će biti asimilovano u digitalnu eru. Doživećeš transformaciju. Ko pa može da kaže ne digitalizaciji?

U praksi se retko susrećemo sa pravim programerskim izazovima. Jedan lep problem je zadatak iz finala ACM takmičenja iz 1995: Tezej i Minotaur.

Uvodi se informatika u osnovne škole. Dajte odmah dve kile programiranja!

Ključna reč `volatile` označava varijablu koju Java "čuva u glavnoj memoriji." Ukoliko ne znaš ništa o ovome, čitaj dalje. Ukoliko znaš, ipak čitaj dalje,

Kratak primer optimizacije _brutal-force_ pristupa korišćenog za rešavanje logičkog problema u igrici "Little Broken Robots".

Svi mi koji razvijamo kod se zavaravamo da veći deo vremena provodimo u _pisanju_ koda. Istina je drugačija: veći deo vremena provodimo u čitanju koda - tačnije, u pokušaju da _razumemo_ kod.

Mikroservisna arhitektura je karakteristična po tome da se kod za svaki mikroservis drži odvojeno: u zasebnom repozitoriju (multi-repo) ili u istom, ali zasebnim modulima (mono-repo).

Način na koji rade dinamičke Java kolekcije; može li bolje?

Predstaviću dve činjenice koje imaju dalekosežne posledice; tiču se tehnoloških kompanija i ljudske prirode. Krenimo redom.

Uzmi olovku, ciglu i parče hartije. Uradimo sledeći ogled.

Suočen sam bio s iskustvima nekoliko tehnoloških preduzetničkih poduhvata (dakle, startapa) u poslednje vreme. To me je podstaklo na razmišljanje.

Čekaš onu jednu, veliku ideju koja će promeniti sve. Čekaj, onda...

Kako Gugl prodaje AI ispod tezge.

Java ima nekih izluđujućih momenata, koji se ne vide na prvi pogled.

Komunikacija, iako neophodna, upravo zato što nam je uvek dostpuna lako postane neefikasna. Sastanak bi trebalo da predstavlja pobedu komunikacije kao alata za sporazumevanje. Često to nije slučaj.

Mnogo babica, kilavi projekat.

Postoji jedan primer softverskog sistema koji me ne ostavlja ravnodušnim.

Anegdota o radniku i lopati koju sam čuo od komšije.

Jezik stvoren za sve, da spoji sve, da reši sve.

Tehnologija prožima, sve više. Sve je više uređaja i ekrana; to je neminovnost. Gde nam je ostalo iskustvo?

Brutalan zakon kaže: onaj ko te kupi, tvoj je vlasnik.

Šta biste više voleli? Projekat bez ikakve dokumentacije ili Projekat sa zastarelom i neadekvatnom dokumentacijom?

Jednoličan kod, jednoličan razvoj. Da li je raznolikost koda važna?

As a User, I want... o, toliko toga. Ali prvo...

Posledice vizije mogu biti dalekosežne.

Šta goni tim, a šta ga progoni?

Dokumentovanje odluka u vezi arhitekture sistema je važan deo projekta koji ne radiš.

Nisu samo učestale notifikacije problem moderne komunikacije.

Hajde, jednom za svagda, da rešimo ovu dilemu: da li je pisanje programa umetnost ili nauka?

Nekada se greške pojavljuju gde ih ne očekujete.

Ko, na kraju, služi kome? Mašine ljudima ili ljudi mašinama?

Šablon oglasa za posao na LI. Uzmi ili ostavi. Ili se prijavi.

Senior programer sa 5 godina iskustva protiv matorog programera.

Singleton nije tako lako napraviti kao što se čini. To, i Bloch za nešto nije u pravu.

Najlakše je napraviti preentaciju. Najteže je napraviti prezentaciju koja će biti zapamćena.

Prepoznavanje lica u realnom vremenu uz pomoć OpenCV biblioteke i malo Jave.

Najmanji mogući primer lošeg UX.

Zahtev ne može biti jednostavniji: odrediti ukupan broj poseta skupu stranica na prometnom sajtu, kako bi se obračunala naplata određene usluge.

Asinhronog i neblokirajućeg programiranje nije isto.

Termin "zajednica" znači ništa ili svašta, a uglavnom - ništa.

Srednja vrednost je neupotrebljiva mera za ocenu performansi sistema. Percentili su mnogo bolji izbor.

Pokušaj da se za pet dana napravi bot koji crpi znanje iz tekstualnog fajla i daje odgovore na pitanja u vezi teksta.

Kako iskoristiti konferenciju na najbolji način, a da nije pasivno slušanje i aktivno gutanje hrane.

DM2 je Windows aplikacija koju sam napisao pre mnogo godina. Nedavno je prešla brojku od 250.000 preuzimanja.

Arhitektura zasnovana na mikroservisima donosi svoje izazove. Ko bi rekao?

Premature optimization is the root of all evil. Da li mislimo samo na brzinu izvršavanja koda?

Postoji puno raznolikog sadržaja na mreži. Zahvalan sam što čitaš moj. Pišem prvenstveno o tehnologijama i softverskom inženjerstvu... Ništa manje, ništa više.