Für Elise
Da li je Eliza Doolittle zaista ikada postala dama, ili je samo naučila da je oponaša?
Zamislite sledeći eksperiment. Osoba pristupa računarskom terminalu i započinje razgovor. Računar simulira psihologa, te postavlja pitanja na koja osoba odgovara. Cilj eksperimenta je terapeutsko lečenje pacijenata, na način koji je poznat kao Rogerijanski. Ako sam ispravno razumeo metod, terapeut je tu kao indirektna podrška; sesiju vodi sam klijent bez većih upliva terapeuta. Klijent bi trebalo da sam dolazi do uvida u razrešenje problema, a ekspertiza terapeuta je u drugom planu. Zvuči kao dobra uloga za računarski vođenog terapeuGPTa.
Sada zamislite da se u prostoriji nalazi muzički uređaj podešen da pusti aktuelni muzički hit. Pitanje je: kakva muzika bi se čula?
Lako nam je da zamislimo ovakav eksperiment. Mogli bi i da odmahnemo rukom; LLM modeli već mogu toliko više toga, a tek što se tehnologija razmahala. Verovatno je sličan odgovor na pitanje o muzici - šta god da je hit ovih dana, nekakav mašinski model ili prosta pretraga bi dala ispravan odgovor.
Beach Boys: “Good Vibrations,” zar ne?
Pedesetih godina prošlog veka veštačka inteligencija je bila predmet proučavanja kompjuterskih naučnika. Jedno od suštinskih pitanja: “može li mašina da misli?” je dobilo popularan odgovor od strane Turinga: ukoliko mašina uspe da dovoljno verno imitira ljudsko ponašanje, onda je ona - bar u očima Turinga - dovoljno razvijena da možemo reći da razmišlja. Tada je nastao i Turingov test, metod kojim se testira ponašanje mašine: ukoliko na osnovu komunikacije (na pr. putem rečunarskog terminala) ne možemo sa sigurnošću da utvrdimo da li je sa druge strane veze čovek ili mašina, onda takav računarski sistem prolazi test.
Naravno, postoje različiti (i interesantniji) pogledi na isto pitanje. Jedan za koga znam je tkvz. Blockhead - teorijski kompjuterski sistem. Polazna ideja je da postoji konačan broj sintaksnih i gramatički ispravnih rečenica koje se mogu upotrebiti u razgovoru, te da ako mašina uspe da ih savlada može da prođe Turingov test, iako ona zapravo nije inteligentna. Zvuči poznato? Na tom tragu, vredi pročitati i o misaonom eksperimentu pod nazivom “Kineska soba”.
Da se vratimo dobrim vibracijama. Pesma grupe Beach Boys je objavljena krajem ‘66 i brzo postala pop-rok hit. Vrlo je verovatno da bi je tokom druge polovine šezdesetih često “hvatali” na radio-prijemnicima. Otuda je to i odgovor na pitanje u gore opisanom eksperimentu.
Niste valjda pomislili da pričamo o aktuelnim tehnološkim dešavanjima?
Nešto pre nego što je pesma o vibracijama postala hit, na MIT univerzitetu je napisan program koji je trebalo da istraži komunikaciju mašina i ljudi. Autor, J. Weizenbaum, je želeo da demonstrira površnu i rogobatnu komunikaciju sa tadašnjim računarima; svakako daleko od toga da prođu Turingov test. Program se zvao ELIZA i simulirao je rad Rogerijanskog terapeuta. Koristeći prepoznavanje obrazaca u tekstu i transformacijama rečenica u pitanje, program se služi prilično jednostavnim algoritmom da postavlja pitanja pacijentu na osnovu prethodnog odgovora i tako nastavlja razgovor. ELIZA je bila jedan od prvih chatbot-ova. Svakako, vrlo brzo i lako bi se moglo utvrditi da je u pitanju samo program postavljanjem iole kompleksnijeg pitanja.
Desilo se neočekivano.
Iznenađujeće velikom broj ispitanika, ELIZA je značila koliko i pravi terapeut. Navodno je čak i lična sekretarica Weizenbauma zahtevala nasamo vreme sa računarom da bi se “ispričala o važnim stvarima” s Elizom. Korisnici su se emotivno vezali za program, a ponekad čak i zaboravljali da pričaju samo s računarom. Izuzetno kratko izlaganje relativno jednostavnom kompjuterskom programu je izazvalo moćno obmanjujuće razmišljanje kod sasvim normalnih ljudi.
Lekcija za 2080.
Ova priča sadrži zrnce istine koje bi trebalo da nas nečemu pouči. Deo koji se neće mnogo promeniti, jesmo mi sami. Pre šezdesetak godina ili za isto toliko u budućnost; čovek ostaje - samo čovek. Sve ostalo se menja.
Razumevanje traži vreme.
Možda ne postoji ništa ljudskije nego proces razumevanja. Ono je u osnovi svih naših poriva i dela, predumišljaj naših aktivnosti. Razumevanjem definišemo stvarnost; nikada ne prestaje. Razumevanje je implementacija svesnosti.
Sa druge strane, tehnologija nam se nudi kao pomoć kojom, esencijalno, ubrzavamo stvari, procese, delanje.
Da li stižemo i da razumemo brže?