Svetlo koje ne vidimo
Sijalicu od 60W sam držao uključenom 30 minuta. Usred dana.
Jedan mladi brazilac, dobar momak, mi je pričao kako nikada ne briše mejlove na GMail servisu. Ima dovoljno prostora, a uvek može da pretragom dozove neku poruku koja mu je važna. Uostalom, tako može da sačuva podatke o prijateljima i drugovima - uzeli smo za primer nečiji rođendan - i nađe šta mu je potrebno u istoriji.
Njegov stariji kolega, moja malenkost, radi upravo suprotno. Trudim se da poruke brišem (ne arhiviram). Sve što je važno iz tih poruka preneću već negde na način koji mi odgovara - imam svoj sistem za skladištenje, te ne zavisim samo od pretrage. (Naravno, poslovna korespodencija se arhivira.) Sastavio sam čak i filter kojim lako mogu da obrišem sve poruke starije od na pr. 2 godine.
Dotakli smo se i fotografija. Brazilac čuva fotografije, bez ikakve zadrške; trenuci koji su mu dragi. Ja, pak, brišem fotke i čuvam samo onih nekoliko koje smatram da su lepo ispale ili mi znače. Nekada prosto stvari prepustim sećanju.
Različit pristup se može objasniti, jelte, razlikama: u godinama, u kulturama, u načinu razmišljanja… Diskusija, međutim, dobija novi obrt kada uvrstim elektronsko smeće kao jedan od važnijih motiva iza mojih akcija.
Sve što se danas čuva tamo negde u oblaku ima svoju težinu. Troši se energija da ti podaci ostanu koherentni, dostupni; suprostavlja se entropiji. Ova energija se troši pasivno, samim postojanjem podataka; zato je i zanemarujemo. Svi oni mejlovi od pre 3 godine - da li ti zaista vrede više od onoga što potroše postojanjem? Slike tvojih mačaka, Uvca i hrane: da li kap tvoje uspomene vredi energije čuvanja okeana globalnih uspomena?
Očuvanje energije
Kada bi video onu sijalicu od 60W uključenu u toku dana, sigurno bih je isključio. Zašto onda nisam?
Zato što mi je trebao Gugl. Šta misliš, koliko košta kada dobiješ nazad rezultate pretrage: proračunavanja, slanje podataka kroz kablove ispod okeana, pa do tvog računara?
17 sekundi 60W svetla.
Tog dana sam napravio preko 100 pretraga - jer, programer.
Znaš koliko samo 20 KB kraći kod umanji emisuju CO2, kada se koristi na 2 miliona sajtova? 80-tak putovanja avionom iz Evrope za NYC i nazad.
Znaš koliko je EU regulativa ubrzala sajtove? Kada je USA Today uklonio tracking kod za EU posetioce, početna strana se smanjila za 90% i učitavala 15 puta brže.
Znaš koliko mejl sa trivijalnom porukom “Hvala” troši svake godine? 22 putovanja avionom do NYC i nazad. Da li znaš da je polovina ovih mejlova poslata ljudima do kojih smo mogli doći peške (pre epidemije)?
Čekaš nešto i, iz dosade, samo 5 minuta koristiš Fejsbuk na mobilnom telefonu: upravo si ostavio sijalicu uključenu 60 minuta.
Preuzimaš film na mobilnom uređaju? Upravo si potrošio 200 časova LED svetla.
Da li znaš da je proračunavanje Bitcoin-a zahtevno koliko i potrošnja energije cele Šri Lanke?
A tek AI… da li znaš da treniranje jedne AI može da emituje 5 puta više CO2 nego prosečan auto za ceo svoj vek?
Za to vreme, oko 600 miliona ljudi u Africi nema pristup elektricitetu.
Nije propoved
Ne potcenjujem onoga koji čita ovo - razumeš i sam da ovo nije poziv da isečemo sve kablove, pustimo kosu i odemo u planine.
Svet tehnologije takođe traži odgovorno ponašanje. Gornji podaci su javno dostupni: sam Gugl, Erikson i dr. ih objavljuju. Neke firme vraćaju nazad potrošnju izgradnjom “čistih” izvora energije. Nažalost, takvi energetski izvori bivaju zapravo (prilično!) zaprljani. Dalje, mnoge firme ni ne pokušavaju da o tome vode računa. Besomučna konzumacija i hiperprodukcija ne idu u prilog.
Odavno je došlo vreme da pričamo i o ovome.