Prezentacije koje to jesu
Pomalo sam razočaran prezentacijama koje sam imao prilike da ispratim nedavno na par različitih konferencija. Većina predavanja je pratila sledeći obrazac:
- predstavljanje predavača, firme u kojoj radi i sl.;
- (dugačak) uvod u problem;
- doticanje suštine prezentacije;
- kotrljanje ka završetku.
Predvidivo. Dosadno.
Pre nego što nastavim dalje, da naglasim sledeće: postoji razlika kada se prezentacija prati namenski od toga kada joj se pristupa znatiželjno. U prvom slučaju mi potražujemo prezentaciju, želimo da je čujemo po svaku cenu, dozvoljavamo nedostatke i aktivno izdvajamo korisne informacije. To je slučaj, na primer, sa prezentacijama stručnjaka koje uvažavamo ili na konkretne teme koje izučavamo. Drugi slučaj je mnogo češći: reč je o većini prezentacija na razne teme o kojima bi da saznamo više, a često ih pratimo sticajem okolnosti (na pr. na konferenciji ili na okupu). Ovakvim prezentacijama pristupamo otvoreno, želimo da nas nauče, pokrenu, poteraju na razmišljanje. U isto vreme smo osetljivi na sadržaj prezentacije; prirodno reagujemo na sve što ne uspeva da nam drži pažnju.
Vraćamo se temi.
Refaktoring prezentacije
Dragi prezenteru…
Zanimanje publike i fokus je ubedljivo najveći na početku prezentacije. A to vreme koristiš - zašta? Da predstaviš sebe! Zapamti: publici je nevažno kako se zoveš, gde radiš, da li se smatraš entuzijastom, a tvoje fotografije sa mačkom ili decom nikome ne znače… Nisu došli da vide tebe, već da čuju šta imaš da kažeš. Nisi ti bitan, već ono šta znaš. Iskoristi prime time prezentacije da pokreneš suštinsko pitanje. Obriši prva dva slajda. Idemo dalje.
Prezentacija nije predavanje! Nismo u školi, pa da treba da praviš uvod. Oni koji ne znaju o čemu pričaš sigurno neće naučiti osnove iz uvoda. Oni koji znaju o čemu pričaš će se smoriti. Zašto onda gubiš vreme na uvod?
Ako gradiš prezentaciju tako da postepeno ide ka vrhuncu teme o kojoj pričaš, nešto grešiš. Publika nema strpljenja da prati put koji izgleda da je logičan. Pokazano je da je fokus ljudskog uma kratak; u vreme mobilnih uređaja je još kraći; reč je o svega par minuta. Zato odmah iznesi ključne stvari. Što pre iznesi premise i ponavljaj ih tokom prezentacije.
Ljude zanima praktično. Zanima ih zašto si nešto uradio ovako, a ne onako. Odgovori na što više pitanja prezentacijom: više na “zašto”, a ukratko na “kako”. Podeli ideje iza rešenja. Pokaži i šta ne radi. Daj poređenja. Budi inženjer.
Prezentacija je priča. Priča mora da budi emocije. Nasmej, rastuži, ostavi bez daha… Ako tvoja prezentacija ne učini nešta od toga, onda je prolazna.
Prezentacija mora da traje do 30 minuta. Ako za pola sata ne znaš da saopštiš premisu, onda bolje ne pokušavaj! Ostatak vremena iskoristi kao bonus, prati kako publika reaguje, dozvoli pitanja iz publike, pokreni diskusiju.
Na zaboravi: većina slušaoca zapravo jedva čeka da završiš prezentaciju. Prosto smo takvi. Fokus nam je kratak. Misli lete na sve strane. Imaj to na umu.
Završi prezentaciju u stilu: pozovi na akciju.
Prezentacija je sadržaj
Verovatno zvučim kao da pametujem; ali sam malo umoran od prezentacija za koje se ispostavi da su gubljenje vremena. Da, siguran sam da je većina mojih prezentacija bila podjednako dosadna; ali naučio sam nešto usput.
Prezentacija je sadržaj.