Algosritam
Ako konsultuješ softverskog inženjera, reći će da je algoritam opis rešenja, niz koraka za rešavanje problema. Naučeni smo da algoritme tako posmatramo: kao precizne navode, dokazive, izmerljive, ispravne.
Nekada se za programiranje govorilo da ga čine algoritmi i strukture podataka - baš tim redom. Priroda aplikacija se vremenom promenila, tako da se danas manje bavimo algoritmima, a više podacima. Sa povećanjem kompjuterske moći, povećavaju se i setovi podataka, a algoritmi vraćaju u igru. Za razliku od ranije, ‘novi’ algoritmi ne opisuju rešenje, već određenost. Tačnost, pređašnja mera, je zamenjena verovatnoćom.
Poenta kojoj ovde težim je da pojam algoritma nije tek logički konstrukt; njegovo značenje podjednako evoluira i menja se, kako sve više postaje deo naših života.
A kada algoritmi preuzmu značajan deo naše pažnje (i života), kao što to svakodnevno uspevaju, dužni smo da revidiramo definiciju - kako bi imali ispravan uvid u domete njihovog delovanja.
Algoritmi su namere utkane u kod.
Namere dolaze od ljudi, ne od mašina. Namere donose nove metrike kojima se moramo baviti. Mera složenosti algoritma, O, je tek jedna. Trebaju nam metrike za naklonost (bias), privatnost, dezinformatičnost, ekskluziju, zavisnost, preovladavanje…
Svestan sam da distopijska ukazivanja na stanje stvari ne čine promenu. Ne možemo pobeći od sveta kakav jeste; on je takav kakvog smo ga i stvorili. Međutim, dužni smo da imamo regulative, metrike, oznake, naznake… kakav god način za jasno saopštavanje namera nekog algoritma. Korisnici fejsa, inste, toka, gugl pretrage i čega god već, moraju jasno znati šta je namera algoritama iza. Nemamo prava da kritikujemo sadržaj, ali smo dužni da zahtevamo da znamo namere.
Završavam ovu misao igrom reči:
Algosin Greek is a neuter noun literally meaning “pain”.
Koliko dozvoljavamo da algoSritmi upravljaju našom stvarnošću?