Kako vlada Otvorena vlada
Vlada varljivo vlada, vidimo vazdan. Vagaju vešto, verno vabe vaši, vonjaju više. Varošane vredne vukovi vrebaju: vrtlog, vakuum, vezane vizije.
Otvoreni podaci ne postoje bez Otvorene vlade.
StartIt lepo sumira problem otvorenih podataka. Delim moje odgovore u celosti.
Korisnost digitalnih rešenja za ovakve situacije?
Odgovor čine dve komponente. Prva je tehnološka: digitalna rešenja danas krasi svojstvo da pruže neuspornu autentičnost i transparentnost otvorenih podataka, počevši od otvorenog koda (open-source), pa do tehnologija kao što je blokčejn. Drugim rečima: onaj ko želi danas može pronaći zadovoljavajuće digitalno rešenje za kvalitetne otvorene podatke.
Druga komponenta odgovora je pitanje namere. Onaj ko ne želi, nažalost, danas se može sakriti iza iste te tehnologije; te ona postaje više izgovor nego izvor podataka. To što nešto postoji u digitalnom obliku ne znači da je tačno, ispravno, niti prikazuje pravu nameru objavljivača; bez obzira da li je reč o lažnim vestima ili nepouzdanim otvorenim podacima.
Važnost da država generalno otvara podatke? Posebno u ovakvim situacijama?
Kako sam to već ranije pisao: otvoreni podaci su izvor istine. U suprotnome nisu podaci, iako su otvoreni. Važnost je, opet, dvojaka. Na jednoj strani su pravovremeni, nepromenjeni izvori informacija dostupni svima. Važno ih je imati u nepromenjenom obliku: tako ne zavisimo od bilo čijeg tumačenja. Otvoreni podaci dopuštaju svakakve analize i upotrebe, koje dodatno time pružaju vrednost društvu. Otvoreni podaci su digitalni resurs jedne države; kao što su planine i reke prirodni.
Informacije su naročito važne kada se bave bilo kakvom kritičnom situacijom, kao što je pandemija.
Druga stavka vrednosti otvorenih podataka je tkzv. Open Government - otvoreno i transparentno upravljanje. Za jednu državu ovakvo digitalno delovanje je važnije od samih otvorenih podataka; drugim rečima, otvoreni podaci jesu prirodni nusproizvod otvorene države. Zato fokus države mora biti u otvorenom i transparentnom digitalnom delovanju, a otvoreni podaci će sami doći.
Bojim se da kod nas to nije slučaj. U Zakonu o elektronskoj upravi (koliko laički tumačim) se ne pominju tehnološki zahtevi softverskih rešenja, niti se bilo kako zahteva da podaci budu od poverenja. Iako je obavezno dostavljanje informacija, to se ne dešava. Poređenja radi, druge uprave u svetu naglašavaju saglasnost sa otvorenim upravljanjem, gde je pouzdanost jedna od zahtevanih stavki koja se upravo ostvaruje digitalnim rešenjima.
Karika koja nedostaje
Ako bih izdvojio jednu praksu koju treba sprovesti na putu za dosezanje Otvorene vlade, to je: Otvoreni dijalog. Angažovanjem stručnjaka i civilnih društava, Otvorena vlada dobija potvrdu da li su programi i servisi dizajnirani i ostvareni da zadovolje potrebe države. Tek kada su građani osnaženi da izraze svoje uvide i mišljenja, a vlada demonstrira spremnost da te javne komentare smileno uvrsti u deo procesa donošenja odluka, možemo reći da postoji Otvoreni dijalog.
Sve ostalo može proisteći iz njega, zahvaljujući darovima tehnologije.
Vukovi vrebaju
No nisam ja tu da bih nekome solio pamet.
Pitanje je samo, ko se boji vuka još?