CEO briga
Izvršni rukovodilac svetski poznate američke firme u obraćanju zaposlenima kaže sledeće.
Da postavimo scenu: CEO dolazi da obiđe novootvorenu kancelariju u maloj zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu. Uzbuđenje je na nivou; jer ceo jedan CEO će biti prisutan. Organizuje se i čas odeljenske zajednice, kada će odgovarati na pitanja zaposlenika.
U sklopu jednog odgovora, CEO tehnološke firme kaže: “Briga me za tehnologiju.” Pa to i ponovi, kako bi i zadnji redovi dobili priliku da potvrde dal’ su dobro čuli.
Ne bi bilo fer da izvučemo izjavu iz konteksta. Tema na koju CEO priča je ta da je njegova odgovornost na drugoj strani. On se ne bavi tehnologijama; iz njegove fotelje je svejedno da li prodaje podatke, kod ili paradajz. To je sasvim OK.
Ipak, ista poruka je mogla da se saopšti i na drugi način. Iz misli mi ne izbija Taizo Išida. Fraza koju je često ponavljao je: “Ne razumem se u tehnologiju.” To nije značilo da ga je bilo briga. Naprotiv, bila mu je važna. Nije razumeo kako stvari rade, pa je neprestano bio okružen inženjerima. Izazivao je i tražio načine da se umanje dnevni troškovi, a opet je izdašno ulagao u tehnologiju. Išida je stajao na “podu radnje” i neprestano ispitivao o tome šta je rečeno i šta se, zapravo, dešava.
Kulturna razlika je zicer objašnjenje razlike u komunikaciji. Ne prihvatam takav odgovor; zvuči više kao izgovor.