Četiri crvena pitanja
Ima pitanja koja znače više nego ono što pitaju. To o čemu posredno govore je često i nekakav pokazatelj stanja stvari u organizaciji.
Koja je ovde motivacija?
Na prvi pogled, bezazleno pitanje koje traži razumevanje teme.
Pitanje može da postavi zaposleni koji nema odgovornost u vezi aktuelnog posla. On “uskače” u konverzaciju bez ikakvog predznanja o temi. To je pogrešan način da se, odjednom, priključi postojećoj diskusiji. Oduzima vreme na ponovno objašnjavanje problema i istorije.
Pitanje može da postavi i onaj koji ima odgovornost u vezi posla. Ako je tako, onda je neobično da on već nije u toku u vezi onoga što potpada pod njegovo odlučivanje. Stvari bi trebalo da su drugačije: da je prisutan od samog početka i postavke problema.
Molim te, dodaj task u epik.
Naizgled ljubazna molba.
Ako ovo pitanje postavlja PM, onda je to čudno: njegov posao je da se time maje.
Ako pitanje ne postavlja PM, onda je još čudnije: nije programerov posao da se time maje.
Da li ste uzbuđeni?
Pitanje koje ima samo dva odgovora. Jedno je iskreno, drugo ne. Oba odgovora zvuče isto: Da. Time pitanje gubi smisao.
Premisa jeste dobra. Uzbuđenje oko nekog posla je besplatno gorivo koje može da učini da posao bude urađen, pa, nešto bolje. Zalaganje postaje lično. Štos je što je uzbuđenje obično kratkog veka, obrnuto srazmerno iskustvu. No, to nije sada tema.
Pitanja emocija nemaju eksplicitan odgovor. On mora doći isključivo iz opservacije. Ne voli te onaj ko ti kaže da te voli, već onaj koji čini jer te voli. Isto važi i za uzbuđenje. Ono se prepoznaje. Ono se potpiruje. Ali se ne odgovara.
Šta misliš o?
Ovo pitanje ima jedan i samo jedan odgovor: Ne znam. Sve drugo je nepotpuno.
Ako si upitan za mišljenje o nečemu što nije deo tvoje odgovornosti, pa o čemu i ne znaš dovoljno - čak i da imaš mišljenje o temi trebalo bi da ga zadržiš za sebe. Ono se neće uzeti na vrednosno isti način kao i od ostalih. Više govori o neodlučnosti pitaoca da veruje onome kome treba.
Ako je odgovor deo tvoje nadležnosti, ti onda, zapravo, nisi upitan za mišljenje. Tražena ti je smislena analiza problema, tj. rešenje. Tvoj odgovor takav i mora biti: precizan, detaljan, sažet; razrešenje. Gotovo je nemoguće naizust odgovoriti na takav način. Ako pitalac insistira, onda govori o njegovoj nezrelosti: zadovoljavanjem olako izrečenim, nepotvrđenim mislima; a ne potraga za rešenjem, što je ono što zapravo traži.