Baš, baš, ne volim ORM
Ako ima jedno softversko rešenje koje bih hibernirao, to je ORM. Da mogu, pritisnuo bih dugme DELETE, a zatim COMMIT i poslao ga u zaborav.
SQL je zreo domenski jezik. Preživeo je desetine godina svakakve upotrebe; napravljen tako da se lako razume. Relacione baze nikuda neće otići.
Onda su došli OOP programeri. Videvši tabele u bazi, pomislili su da ih mapiraju na klase. Videvši relacije među tabelama, žurno su prigrabili kolekcije. Nabrijani na paterne, poskočili su da naprave fasadu za baze. Sve što štrči biće upeglano anotacijama. Voila! Da završim rečima Gavina Kinga: “problem programiranja baza je rešen.”
OOP programeri su odlučili da je sve to baratanje sa bazama previše. Kako vole prečice, neko je negde pomislio da je mudro da ne razmišljamo o bazi, već se posvetimo isključivo mapiranim entitetima u odabranom OOP jeziku. Ko će još da uči SQL? Jer, na kraju, baza je samo implementacija, zar ne?
Greška je u konceptu. Upiti rade na i sa dinamičkim (dakle, runtime) strukturama podataka i, naročito, relacijama. Definisanje seta na kome se operiše je ostavljeno korisniku u runtime. Kroz upit se određuje da li se vraća jedna ili deset kolona, kao i koje se relacije koriste. I to je potpuno legitimno - šta više, upravo se tako izražava i koristi moć baza i domenskog jezika SQL. S druge strane, u slučaju generalnog OOP jezika, sve relacije između klasa i njihov izgled su zauvek čvrsto uvezani u compile time.
Zato ORM nije prečica, već over-engineering. Umesto da se bavimo bazama, bavimo se JPA. Pažljivo baratamo entitetima (jer nisu tek tako obični objekti), dodajemo kojekakve anotacije, pišemo pseudo-SQL: sve u cilju da JPA fasada proizvede upit kakav samo zamislili na samom početku. I sva ta muka da bi imali… šta to, tačno? Da bi prikrili SQL? Da bi u produkciji mogli da zamenimo bazu preko noći? Mda, srećno s time.
Greška u koracima
Glupo je menjati domenski jezik (SQL) univerzalnim jezikom (OOP programski jezik). Time se potpuno urušava smisao postojanja domenskog jezika! Zapravo, naša nastojanja bi trebalo da su u suportnom smeru: treba nam više domenskih jezika! Ukoliko je OOP jedini alat koji imas, onda ti svaki problem izgleda kao OOP problem.
Ponavljam: treba nam više domenskih jezika. Ono što OOP programeri treba da reše nije fasada za te jezike, već adapter. Treba nam način da lako koristimo drugi domenski jezik, kao što je SQL; a ne da ga izopštimo.
Konkretno, u slučaju baza - treba nam samo mapiranje. OM, a ne ORM. Lak način da dinamički set podataka mapiramo u objekte. Korak dalje su prečice samo u korišćenju jezika - generisanje kao sa JOOQ, ili templejtski SQL kao u Jodd (pozor: samo-reklama). Sve ostalo možemo da rešimo sami.
Meta
Jedan način da se domenski jezici uvezuju je kroz meta-programiranje. Zamisli takav jezik u kome možeš uključiti plugin koji ti dozvoljava novu sintaksu… No, ovo je već tema za neki drugi put.