Ne učite decu programiranju
Uvodi se informatika u osnovne škole. Postoje incijative, napravljeni su prvi kurikulumi, podignute online platforme; diskusija na ovu temu ne jenjava… Pored aktuelnih i mogućih problema koje ovakva dalekosežna akcija jedne (nesrećne) države nosi sa sobom, čini se da je bar ideja na mestu; uostalom, na mnogim mestima širom sveta ista ideja manje ili više uspešno biva implementirana.
Stop! Grešimo! Ne učite decu programiranju!
Pretpostavka je pogrešna. Ono šta radimo je to da posmatramo sadašnjost i uočavamo trend potrebe za programerima. Na osnovu toga potpuno bezrazložno ekstrapoliramo i zaključujemo da će to isto biti slučaj i za 10, 20 godina, kada nam deca stasaju za posao.
Ako nešto ne znamo, to je budućnost sveta kakav je sada. Dinamika promena digitalne industrije (u širem smislu) je tolika da ne postoje obrasci kojima bi se ona uputila. Količina informacija se umnožava; potrebe se menjaju i smenjuju brže nego ikada ranije. Istina je da nemamo pojma kako će svet izgledati za tih 20-tak godina. U takvom okruženju programiranje, nažalost, nije “džoker” koji će naslednicima doneti predmoć u savladavanju budućeg sveta.
Šta više, programiranje kakvo tržište traži i kakvo je (uglavnom) u ponudi je nemilosrdno monotona i sputavajuća veština. Ponavljam: reč je o veštini; programiranje danas se svodi na timarenje frameworka, a manje na nauku. Da li zaista želimo da uključimo decu u takav anemičan svet programiranja?
Alternativa
Programiranje ne sme da postane cilj samom sebi. Programiranje treba da postane alat - zapravo tek jedan od alata koji će biti na raspolaganju ljudima. Tehnička znanja, kojima se toliko dičimo i toliko žudno želimo da prelijemo u mlade mozgove, ne smeju da budu uzeta kao primarni izvor znanja.
Umesto toga moramo da učimo decu kritičkom razmišljanju. U svetu bez cenzura, ali sa lažnim vestima, kritički stav je važniji od obrazaca programiranja.
Moramo da učimo decu komunikaciji. Svet u kome svako ima glas i mišljenje o svemu, zahteva preciznu i jasno saopštavanje i razmenu ideja i misli.
Moramo da učimo decu da sarađuju. U svetu u kome ima više ekrana nego ljudi, saradnja postaje neophodan sastojak progresa.
I konačno, moramo da učimo decu kreativnosti. Kreativnost je osobina koja nas čini ljudskim bićima i izdvaja iz biološke supe života. Kreativnost je nešto što moramo da neprestano podstičemo, sada još više nego ikada pre, jer je to jedini način da naša deca sutra otkriju nove načine funkcionisanja budućnosti.
Ne učite decu programiranju. Učite ih da mogu i da treba da promene svoju sadašnjost, a našu budućnost.