Rezolucija je ubila UX
Način da unapredimo UX je da smanjimo upotrebljivu površinu.
Čini se da broj dostupnih piksela kao da traži da bude upotrebljen. Sve ih je više, piksela; pa izmišljamo načine da ih zasvetlimo.
Vrednost osnovnog sadržaja postaje razvodnjena sporednim.
Zabluda je kada mislimo da imati nečega u izobilju znači da ga treba masovno i krčiti.
Volim primer iz filmova “Istrebljivač”, “Odiseja u svemiru 2001.”, “Zvezdani ratovi” i serije “Manijak”. Ako zagledate, u njima vlada odsustvo velikih rezolucija na ekranima. Jasno, film nije nikakva potvrda ideje; više je primer minimalističke estetike. No, pokretne sliku mogu da pokrenu i pitanje: trebaju li nam svi ti pikseli?
Odgovor potražite u malom eksperimentu. Otvorite bilo koju internet stranicu. Smanjite je. Šta biste izbacili? Smanjite još. A sada? Kako bi promenili interfejs? Da li bi i dalje mogli da zamislite UI koji bi bio podjednako suštinski efikasan?
Sada sve vratite na polaznu veličinu.
Oskudica je odličan destilator vrednosti.
Stvaramo predmete, sadržaj i vrednosti kojima primarna namena postaje da se gledaju, a ne da se koriste.