ka i zen
Iskreno: pojma nemam šta tačno znači “Kaizen”. Nikada nisam pročitao ništa značajno na tu temu.
Prepoznao sam samo obrazac neprestanog samo-nadgledanja šta može biti bolje i kako se može unaprediti, za neki sledeći put - ukoliko do njega dođe. Da li se dostiže i postiže često i ne zavisi od mene. To sve nije nužno isto što i Kaizen, kontinualni napredak.
Veliki broj rezultata pretraživanja upućuje na Kaizen kao poslovni proces. Ko se i ne bi upecao na propozicije narativa; druže, ta sve postaje bolje, instant! Krećemo sutra?
Usled neupućenosti u temu, nemam prava da ukažem na grešku u postavci. Samo-usavršavanje je način življenja i razumevanje sveta oko sebe. Nije nikakav framework, nije alat koji se prati, primenjuje i uključuje u OKR. On nestaje onda kada je potpuno uspostavljen.
Zapisujem sledeći uvid. Postoji jedna i samo jedna predispozicija samo-usavršavanju.
Skromnost (being humble)
Ovaj kvalitet postojanja je prihvatanje da ne radim stvari na najbolji način. Nije osuda (lako može da postane, zato: pažljivo.) Odgovornost za dve linije koda ili 200 servisa je identična: ne znači da sam najpametniji na svetu.
Često usavršavanje bude zamaskirano drugim pobudama. To je okej. Razlika je u suštini; druge pobude presuše.
Priroda nas uči da se ne treba trošiti na ono našta ne možeš uticati.
Samo-usavršavanje često nije izolovana aktivnost. Tiče se i drugih, naročito kada je u pitanju zajednički razvoj. Usavršavanje je, ponekad, i dozvoliti drugima isto, njihovim tempom i na njima potreban način. Čak i po cenu privremene lične stagnacije, pustiš. Ne možeš nikoga naterati da te voli. Ni da te sluša.
Svi putevi na gore su različiti. Put na dole je isti.