Bezbojni Cukuru Tazaki je dr*adžija
Kada smo postali previše osetljivi?
O, uživaćete u ovome. Ili ne.
Puno je saveta o tome kako udeliti kritiku, mišljenje, stav. Razvoj softvera nije izostavljen: raditi sa drugima uključuje i učestalo davanje mišljenja; bilo formalno, bilo u svakodnevnom ophođenju sa kolegama.
Jedna od poslovica glasi: “Javno hvali, privatno kudi”. Čini se kao da postoji sveopšti dogovor da je najvažnije kako saopštavamo (raz)mišljenje. Te i da ukoliko ono nije sročeno kako treba, čini više štete nego koristi. Pričati se mora nežno, u sendvičima, sa nijansama žute.
Da ne bude zabune - važno je kako se nešto saoštava.
Međutim, prenaglašavajem jedne strane u komunikacionoj jednačini narušavamo njenu ravnotežu. Rezultat disbalansa je preosetljivost primalaca poruke.
Tako je, odjednom, važno da se niko ne nađe uvređenim. Primeti razliku od pojma “uvrediti”! “Naći se uvređenim” je širi koncept koji daje mašti na volju primalacu da poruku protumači kako mu se ište. A ćorava koka zrno pronađe - kada ga traži.
Brisanje boja
Ponavljam, važno je kako se nešto saopštava - jer važna je namera. No postoji efikasan vid saopštavanja i razumevanja, vredan u poslovnom okruženju. Reč je o bezbojnom govoru.
To je govor koji prenosi samo činjenice. Obe strane se trude da izbace suvišno: tonove, nejasnoće, umišljanja i konstrukcije. Bezbojno izrečeno i bezbojno shvaćeno znači samo to i ništa više. Nema povređenih srdaca.
Trebalo bi više da se govori o tome kako ispravno razumeti drugoga. Pogledajmo samo razvoj softvera - tu najviše čitamo i tumačimo tuđi kod. Zašto to onda ne primenjujemo i u komunikaciji?
Dalje: najmoćnija stvar za tim, prema nekim istraživanjima, je kreiranje okruženja gde pojedinci kompetentno sami upravljaju sobom. A ne harmonija i glatka interakcija saradnika. Misliti o tome (napomena: bez preuveličavanja).
Bez reči
Ima ovde nečeg važnije od ravnopravnog (ne)uviđanja obe strane komunikacije. A to je prestanak komunikacije, tišina. Zarad prividnog zadovoljavajućeg stanja stvari.
Drugim rečima, pre bih da Bezbojni Cukuru Tazaki zvuči kao dr*adžija, ako ima šta da kaže; nego da ne kaže ništa. Sa ovim prvim se može raditi. Sa tišinom ne.