Dan kada sam ignorisao loš kod

Prvo da postavim kulise: velika firma, mnoštvo timova. Jedan od zadataka je integracija sa novim spoljnim sistemom, trećom stranom. Deo integracije zahteva pisanje malog servisa koji periodično dostavlja potrebne podatke.

Moj zadatak je da ucrtam put ove migracije; sudelujem u komunikaciji sa dobavljačem i lokalnim timovima. Odgovornost implementacije nije na meni; predlažem šta treba, ali ne i kako.

Sticajem okolnosti, zapada mi da se pozabavim implementacijom. Firma je inertna usled veličine, ne uspeva - ili nema takav način rada - da pronađe osobu koja bi preuzela odgovornost za razvoj komponente. Kako se sve ne bi odužilo, samoinicijativno pomažem razvoj kada negde zapne. Izolovano, minimalnim izmenama, svega par puta sam “silazio” u kod.

Odgovornost je odličan oblik razumevanja šta bi ko trebalo da radi. Ne možemo svi raditi sve. Ne možemo se ni mešati u radne procese drugih, sve da i imamo ideju kako može bolje.

Odgovornost je isto što i imati poštovanje i dati poverenje drugoj osobi.

Ignorisanje == prihvatanje

Pomenuti servis radi posao. Kod, s druge strane, je slabog kvaliteta. Da ne bude zabune: kod je objektivno, bez ikakvog preterivanja ili upliva ličnih uverenja, nezreo: mešavina koncepata, mala kohezija komponenti; svašta nešto je tu “mirisalo”. Takođe, ne mislim da je autor kriv (zapravo, i ne tražim krivca); uradio je kako je umeo, verujem, na najbolji način.

Šta sam uradio povodom toga?

Baš ništa. I to je OK.

Putem kojim se ređe ide

Put do kvaliteta je da on postane deo zahteva. Time i deo razvojnog procesa.

Jer:

  1. Dobar kod se neće desiti sam od sebe.
  2. Razumevanje šta je dobar kod bi trebalo da dolazi sa višeg nivoa odgovornosti.

Molim da se druga stavka shvati na najskromniji mogući način; implicitno prisutna hijerarhija je tu iz dva razloga. Razumevanje je subjektivno, te je potrebno poravnati zahteve; što je zadatak koji prevazilazi jedan tim. Slično, odgovornost za (ono što smo se složili da je) dobar kod nije samo na proizvođaču koda, već prevazilazi (čak i) tim.

🧧
Nisam definisan svojim stavovima. Stavove usvajamo, menjamo, nadograđujemo, ali oni ne čine nas same. Manje je važno da li se slažemo,
koliko da se razumemo.
> ČASTI KAFU <