Oblac

Dilema oko Socijalne dileme

2 min

Ako ste nakon gledanja ovog dokumentarca isključili notifikacije - bravo, ništa nismo postigli.

Da krenem ispočetka.

Reč je Netflix dokumentarcu; u prvom planu je zastrašujući argument, slično kao u ostalim filmovima koje potpisuje isti autor. Kao dokumentarac, film je osrednja trojčica: uspešno se migolji između istomišljenika koje niko ne pita nezgodna pitanja. Na više mesta je naivan: posebno su mi ostali u sećanju tvorci Like dugmeta, koji su, hude li sreće, hteli samo “ljubav i mir u svetu”… mda. Film kao da se trudi da podeli protagoniste na dobre viteze, pale anđele povratnike i “one tamo neke” loše kapitaliste. Tu je i dramska rekonstrukcija pogibeljnih uticaja socijalnih medija koja se odvija paralelno sa narativom dokumentarca. Bespotrebno i pogrešno stvara nedotupavnu dramu; čini se da je tu da popuni praznine filma. Upitno je kojoj je publici dokumentarac namenjen; te i kako će generalni auditorijum zaista razumeti film.

Rezultat gledanja dokumentarca je nalet potrebe da ugasite notifikacije, obrišete jednu od socijalnih aplikacija (namerna igra reči) i svima trtljate o tome. Što je ekvivalentno samozadovoljnom tapšanju samog sebe po ramenima za potpuno besmisleni postupak.

Nema dileme

Kada je reč o važnoj temi kao što je stanje tehnološke kolektivne svesti, dužni smo da i iz osrednjeg filma izvučemo pravu ideju. A do nje se dolazi tek pred kraj filma. Uštedite si vremena: odgledajte poslednjih desetak minuta, to je sve što nam treba.

Dileme ovde uopšte nema: ne postoje skoro nikakve zakonske regulative za digitalne proizvode. I ako treba da nam ostane jedna ideja nakon filma, to upravo treba da je ova. Moramo imati regulative, kako bi digitalni svet postao zdravije mesto. Moramo imati regulative kako bi fokus bio na čoveku, a ne na načinima monetizacije čovekove svesti. Moramo imati regulative, jer nema dileme da ovako ne može dalje.

Dok ne dođu regulative, ostaje nam da neprestano preispitujemo sve što dolazi iz online izvora.

p.s. zanimljivo, jedan drugi Netflix dokumentarac bolje poentira hvatanje ukoštac sa modelom odvlačenja pažnje - a to su minimalisti, iako o tome uopšte nema reči u filmu. “Da li ovo što koristim čini moj život boljim” je pitanje koje treba da postavljamo - bez obzira da li su pitanju materijalne stvari ili digitalni proizvodi.