Oblac

Iluzija decentralizovanog

4 min

Halapljivo konzumiramo apsurd: decentralizovanu mrežu razapetu između nekolicine moćnih centara.

U čoveku postoji prirodna potreba za udruživanjem, okupljanjem. Nekada oko vatre, bez koje nismo mogli da živimo. Danas gravitiramo oko socijalno-medijskih firmi - izraz koji možda nije potpuno ispravan, ali ga često upotrebljavam, jer ističe pravo stanje stvari: nije u pitanju “društvena mreža” na isti način kao što ni pričanje svih u glas nije razgovor.

Ta nekolicina firmi ima veliku moć, koju ne osporavamo. Šta više, mi sami, konzumenti, predajemo tu moć firmama koje nas spremno čekaju široko raširenih ruku. Ispravnije: mi predstavljamo njihovu moć. Privučeni smo vatrom, poput noćnih moljaca: strahom od izostanka i uveravanjem da je konzumacija izjednačena sa pravom na slobodu. Na(v)učeni da budemo tamo gde su svi, čini da moramo da konzumiramo sve. Vrzino kolo.

A nismo zadovoljni onime što smo dozvolili da budemo prisiljeni da konzumiramo. Jer Internet je samo pojačavač nas samih. Sve što jesmo, to smo više u našim digitalnim otiscima na mreži. Nešto od onoga što nismo, postajemo da digitalno budemo. Tako nastaje kakofonija sadržaja: neskladni, neusklađeni i često neukusni zalogaji koje gutamo.

Odgovori socijalno-medisjkih firmi su grandiozni. Razumemo zabrinutost da tehnološke platforme postaju centri moći, ali verujem da je važnija decentralizovana moć koje one praktično daju korisnicima u ruke - govorio je Mark Šećerobrdić nedavno na jednom američkom univerzitetu. Verujem pak, nastavlja slaktorečivo, da se moramo i dalje zalagati za slobodno izražavanje.

Na kulturiška način firme nam saopštavaju da nije problem u ponudi, već u potražnji iste. Ponuda je oslobođena stega i svega, jer je bitna sloboda izražavanja, te će sama potražnja odrediti popularnost sadržaja - ma šta on bio. Platforme su tek neutralni nosioci informacija, infrastruktura, drva za vatru. Ljudi sami biraju šta objavljuju i koga prate, zar ne?

Ovakav liberalan stav nije popularno kritikovati. Neprihvatljivo je tvrditi da moramo biti pokoviteljski zaštićeni od sebe samih. Kritika platformi/firmi se izjednačava sa kritikom slobodne volje, društva i demokratije. Kakav već sadržaj izlazi iz toga je pitanje posledica, a ne uzroka. Korisnici su sami krivi, ne firme. Zvuči poznato?

Tamo gde je svemu dozvoljeno da buja, žito se ne razaznaje od kukolja.

Predah uz primer

Nedavno sam nabasao na objavu čija je tema iz domena fizike; autor je i sam fizičar. Pošto je tema bliska i nama laicima, na tekst je odgovoreno sa čak 880+ poruka.

Koristim jednostavan sistem po kojem svaku poruku (stav ili informaciju) ocenjujem po dva pitanja: kakav je ton poruke (smeško ili tužić) i koliko je vredna poruka u kontekstu teme. Kada ima dovoljno sadržaja, ton nije teško odrediti; treba uočiti i ružne tonove zamaskirane iza pristojnih reči. Vrednovanje informacije treba vežbati. Koristim 4 simbola: +, -, ?, x. Svaka očigledno nerelevantna poruka dobija x. Svaka poruka koja iznosi lično mišljenje bez odgovarajućeg stručnog objašnjenja, teorije bez provere, citat za Wikipedije, ali i kada skrene sa teme itd. dobija -. Upitne poruke su one koje možda ne daju proverene informacije, ali su bar samosvesne svojeg kvaliteta, a doprinose nečim novim. Jasno, ceo sistem je subjektivan.

Označiti 880 poruka je zamoran i dugotrajan posao; uradio sam ga traljavo da bih dobio na vremenu, te su rezultati samo ilustracija i ne treba ih uzimati zdravo za gotovo. Kako bilo, puno ima tužića u odgovorima na temu o fizici, nešto više od polovine. Nerelevantnog sadržaja (x i -) ima još više - skoro 80%. Da, bukvalno možemo odbaciti četiri petine komentara i nećemo ništa izgubiti na kvalitetu i vrednosti diskusije. I konačno, uočava se očekivana korelacija između tužića i nerelvatnih odgovara, kao i smešaka i korisnih odgovora. Drugim rečima, oni koji imaju šta da kažu čine to na pristojan način.

Refrakcija

Tamo gde je svemu dozvoljeno da buja, žito se ne razaznaje od kukolja. Nije problem u tome što ga ima, već što se ne prepoznaje razlika.

Kritika platformi i firmi nije kritika slobodnog izražavanja. Sloboda govora je svakako važna; no podjednako je važna i sloboda (ne)slušanja. Moramo se zalagati za slobodu izbora šta postavljamo; ali i za slobodu onoga šta odlučujemo da konzumiramo. A kako svemoćne firme nude tehnološka rešenja samo za ovo prvo, kritika je upućena ne onome što jesu, već onome što nisu: rešenje za prepoznavanje razlika. I nazire se zašto je tako; prvo nas okuplja, a drugo profiliše. Pojednostavljeno: više se zaradi na masovnosti, nego na kvalitetu.

Poziv na reakciju

Imam jednu zamisao… online kohorta softverskih inženjera, okup radi kvaliteta, ne količine. Mesto gde pojedinac govori u svoje ime iz svog znanja i uverenja, a ne gde se tehnološke kuće oglašavaju i utrkuju kome je d… digitalniji. Gde nema trivijalnih objava o tome kako, zaboga, raditi od kuće; ili pukog deljenja sadržaja bez deljenja i zašto to radiš.

Zamisli StackOverflow + Medium + LinkedIn.

Spreman da nastavim i postavim, čekam vaš ping, da bi nastao pong. Apsurdno, potrebna mi je količina odziva da bih opravdao ne ideju, već vreme. Ili ne?