Insta-Bez-Gramiteta

Ne znam ni zašto sam došao, reče Instagram. Sa mnom je sve u redu.

PSIHIJATAR: Opustite se.

INSTAGRAM: (Nervozno trupka nogom)

PSIHIJATAR: Da krenemo lagano: opišite se.

INSTAGRAM: Ja sam najbolja mreža za deljenje fotki, plus učinim da fotke budu profi!

PSIHIJATAR: Kome je to važno?

INSTAGRAM: Kome? Svima! Svi žele da dele svoje lepe trenutke; ja im samo pomažem u tome.

PSIHIJATAR: Zašto je to važno?

INSTAGRAM: Pa kako će drugačije da ljudi objave da su živi i da žive?! Treba im dokaz. Treba im da budu gledani. Treba im da im se dive. I zavide, što da ne! Treba im i da prodaju stvari.

PSIHIJATAR: O kakvoj prodaji pričate?

INSTAGRAM: Pa bizinisi takođe mogu da se tu nađu i prodaju svoju robu kroz mene. Ja sam ozbiljna mreža.

PSIHIJATAR: Onda ste vi poslovna mreža?

INSTAGRAM: Jesam! U stvari… nisam! Ali i jesam… Uh. Mešavina sam. Valjda.

PSIHIJATAR: Šta vam roditelji kažu?

INSTAGRAM: (kratka pauza, tišim glasom) Otac me je prodao kada sam bio u pubertetu. Bio je kul, ali nemamo više kontakta.

PSIHIJATAR: Žao mi je što to čujem. Šta vam kaže očuh?

INSTAGRAM: (ponosno) Ah, tata Fejs je super, on mi je sve to nabacio: i sve te ljude i sve biznise; ljudi samo lajkuju…

PSIHIJATAR: Dakle, očuh vam je nametnuo smer u kome rastete?

INSTAGRAM: Ovaj, da… to je dobro, zar ne? Jer on očigledno zna najbolje šta treba ljudima i biznisima i kako treba da rastem…

PSIHIJATAR: Opet pominjete biznise.

INSTAGRAM: Greška… ljudi su mi bitni, od njih ubirem saobraćaj i lajkove. Uh… ali i biznisi su bitni, oni plaćaju reklame…

PSIHIJATAR: Ima i reklama?

INSTAGRAM: Naravno, to mora! Kako drugačije! Pa biznisi moraju da plate, inače nema smisla…

PSIHIJATAR: Znači, ipak ste okrenuti poslovnom svetu?

INSTAGRAM: Ne, ne, ljudi su mi bitni, tako mi očuh kaže; vole lepe fotke, filtere… pa mogu i da pričaju!

PSIHIJATAR: Znači, vi ste i aplikacija za čet?

INSTAGRAM: I to, ali nije to važno, to je za ljude da ostanu što duže, navuku se lakše.

PSIHIJATAR: Onda je bitno da se ljudi ‘navuku’ na vas? To vam je važno?

INSTAGRAM: Pa tati je važno… mislim, očuhu. On voli da budu ljudi tu i da lajkuju.

PSIHIJATAR: Moram priznati da gubim konce. Šta ste vi zapravo?

INSTAGRAM: (nesigurna pauza) pa… (dubok uzdah) biznis platforma i socijalna mreža i mesto za razmenu fotki… (glas je utihnuo)

PSIHIJATAR: Deluje kao da ne možete da se odlučite.

INSTAGRAM: Uh… ma mogu, sve to mora zajedno, očuh tako kaže…

PSIHIJATAR: Kao da vam korisnici nisu na prvom mestu, nego očuh?

INSTAGRAM: … Ne znam više.

PSIHIJATAR: Da li imate problem sa spavanjem?

INSTAGRAM: (začuđeno) Kako ste znali!?

PSIHIJATAR: Šta vas muči?

INSTAGRAM: (drhtavim glasom)… Nije mi lako da kažem… plašim se… da sve te korisnike… samo… iskorišćavam… a nije bila ideja…

PSIHIJATAR: Šta ćete uraditi povodom toga?

INSTAGRAM: (kratka stanka) Moram da pričam sa očuhom.

PSIHIJATAR: Pustimo sada njega. Šta Instagram hoće?

INSTAGRAM: (tihim glasom) pa… da… da bude… kao nekada.

PSIHIJATAR: Šta je tada bilo drugačije?

INSTAGRAM: (setno) Tada sam… mislim… donosio zaista neku vrednost.

KRAJ PRVOG ČINA

Kojeg vuka hraniš, taj će ti izlaziti na fonu.

🤷‍♂️

🧧
Nisam definisan svojim stavovima. Stavove usvajamo, menjamo, nadograđujemo, ali oni ne čine nas same. Manje je važno da li se slažemo,
koliko da se razumemo.
> ČASTI KAFU <