Oblac

Ironija Stiva Džobsa

6 min

Ili: šta bi bilo kad bi se svakome dalo da radi posao za koji je angažovan?

Ili: da li timu kažeš da uradi ili da reši?

Ili: da li zapošljavaš da rade za tebe ili sa tobom?

Folklor kompanije Apple sadrži i ove dve priče.

Kalkulator

Kris Espinoza je bio jedan od najranijih i najmlađih prvobitnih zaposlenika u kompaniji Apple. Nakon povratka u kompaniju, dobio je zadatak da se stvori dokumentaciju za Quickdraw. Da bi bolje razumeo program, a ponesen idejom ‘desktop ornamenata’, odlučio je da nacrta kalkulator.

Kada je bio zadovoljan onim što je uradio, pokazao ga je Stivu.

Direktan kakav je znao da bude, Stiv je odmah odgovorio: “Pa, imamo nekakvu osnovu; no… ništa ne valja. Pozadinska boja je tamna, neke linije su pogrešne debljine, a dugmići su preveliki.”

Kris je rešio da radi na crtežu dok god se Stivu ne dopadne. Sledećih para dana je neprestano menjao crtež prema Stivovim smernicama od prethodnog dana. No, i dalje nije dolazio do rešenja.

Konačno, Kris je promenio pristup: napravio je nešto što je nazvao: “The Steve Jobs Roll Your Own Calculator Construction Set”. Svaka odluka vezana sa dizajnom kalkulatora je bila parametrizovana i mogla se menjati iz menija.

Stiv je uzeo program i stao da se igra sa parametrima. Nakon desetak minuta, zadovoljio se time što je postigao. Isti taj dizajn je par meseci kasnije upotrebljen i za interfejs programa za kalkulator, koji je postojao na meku još mnogo godina.

NeXT

Priča o NeXT-u je jedna od uzbudljivijih priča iz istorije Silikonske doline… Stiv, kome je NeXT bio važan iz mnogo razloga, angažovao je Pola Randa da napravi logo i vizuelni identitet. Pol je u to vreme već bio renomirani dizajner, koji je mahom radio za velike korporacije. Negde na početku saradnje, Stiv je, na Džobsu svojstven način, predložio Polu da mu ovaj prvo predstavi par predloga. Pol ga je pogledao, i, prepričano Stivovim rečima, odgovorio:

No, I will solve your problem for you, and you will pay me. And you don’t have to use the solution — if you want options, go talk to other people. But I’ll solve your problem for you the best way I know how, and you use it or not, that’s up to you — you’re the client — but you pay me.

Polovo rešenje je bilo prihvaćeno. Ni jedan drugi dizajner nije bio anagažovan.

Spektar

Ove anegdote pripadaju suprotnim krajevima spektra: u jednoj CEO ima aktivnu ulogu, u drugoj je pasivan. U kojoj je priči Stiv ispravno postupio?

U prvoj priči učestvuju CEO i pisac dokumentacije. Nisu dizajneri, ali prvi ima konkretnu ideju, te je sprovodi. Ovaj deo do sada zvuči smisleno. Ironija je što Stiv ne postupa tako sa namerom, već je u pitanju njegova narav. Pri tome je utrošeno neracionalno puno vremena, opravdano jedino hijerarhijskim odnosom aktera priče.

U drugoj priči, Stiv postupa na sličan način: traži da nametne svoje mišljenje i želi da kontroliše pravac razvoja. Međutim, biva odbijen. Ironija je što Stiv ponovo ne postupa tako sa namerom, već je (opravdana) samouverenost Pola Randa ta koja mu ne ostavlja mnogo opcija. Da je neko drugi bio u pitanju stvari se ne bi završile na isti način.

Stiv je Džobs, pa dozvoljavamo da ga uvijemo u sentimentalni veo i posmatramo šarenim naočarima. Problem je kada takve iKone usvajamo kao model ponašanja, uzor. Jer, budimo iskreni, dobar deo poznate istorije Silikonske doline je iznikao upravo iz preuveličanog ega.

Za Stiva se vezuje još jedna izjava: “It doesn’t make sense to hire smart people and tell them what to do; we hire smart people so they can tell us what to do”. Ironija je što je Stiv gotovo manijačno opsednut kontrolom svega, te ove reči ne znače mnogo kada ih on izgovara.

Svi negde želimo da budemo prepoznati kao on. Ironija je što svetu ne treba novi Stiv.

Sloboda stvaranja

Prelazimo na klizav teren.

Firme, velike ili male, često sadrže ovu nesrećnu Džobsovu klicu u sebi. Opravdanja ima mnogo: vlasništvo daje brutalno pravo poslodavcu da radi kako mu se prohte, na kraju krajeva.

Time se puno gubi.

Sloboda stvaranja je jedan od najvećih darova koji se mogu dati pojedincu. Ona osnažuje, daje značenje; pruža svrhu. Kreativnost dolazi iz slobode, a ne jer ti je naređeno da je imaš. Na posletku, ironično, Stiv je upravo takvu slobodu i konzumirao.

Kao i svaki koncept povezan sa slobodom i ovaj je bremenit. Ima veliku vrednost, ali zato nosi veliku odgovornost. Zahteva moralne i učene ljude - ne oni koji znaju sve, već vladaju veštinom da mogu da nauče sve. Zahteva ljude koji razumeju šta im se daje, te su zahvalni na tome. U suprotnom, dar postaje opasan ćar.

Sloboda stvaranja zahteva puštanje. Tek kada pustiš, dobijaš slobodu.

Pažljiv treba biti s ovim pojmovima. Puštanje nije isto što i prepuštanje; prvo je aktivno, drugo je pasivno. Puštanje nije gubitak kontrole. Sloboda stvaranja nije odsustvo hijerarhije. Sloboda stvaranja i dalje zahteva viziju, ideju, energiju. Sloboda stvaranja ne podrazumeva komfort; stoni fudbal i vrhunski kuvar neće pomoći. Ni jedna inovacija ne nastaje na silu.

EDD vs KZS

Razmišljam koliko je softverski razvoj zapravo “Ego Driven Development” (EDD). Ne mislim time ništo pogrdno; ljudska je to osobina, svi je imamo. Da li bi stvari bile jednostavnije kada se ne bi toliko bavili kodom, već upotrebom? Ne implementacijom, već interfejsima? Ne alatom koji radi sve, već alatima koji svaki radi svoje? Da li je, zatim, code review oblik mikro menadžmenta? Kako bi izgledao code-base koji je feature-oriented, a ne gomiletina fajlova razbacanih po veštačkim pravilima? Da li su notorno neefikasni intervjui za posao samo strah od puštanja, te merimo koliko kandidat može da skoči da bi dobili privid kontrole i merljivog izbora? Da li je toliko neophodno da se neprestano uveravamo vikanjem na sav glas kako smo jedinstvena firma, drugačiji od drugih, novi, napredni, jaki? Zašto nam je fokus na uživanju u radu, umesto u slobodi rada?

Da li se mi to, zapravo, više plašimo, umesto da koračamo napred?

Razmišljam i da bi trebalo da se stvori nešto što sam nazvao “Kultura zajedničkog stvaranja” (KZS). Ne u utopijskom smislu zajedništva, već u dosezanju vrlina gore pomenute slobode stvaranja, sa koje god se strane posla se našli.

Svetu treba više Pol, a manje Stiv.


Huh, mnogo toga u samo jednom tekstu. Puno pitanja, malo odgovora.

Kako bilo, vreme je da počnemo da pričamo o svemu ovome.