Oblac

Jadi mladog Vertera

2 min

Verter ima pristup Internetu. Verter pati.

Pati, jer veruje da živi u svetu obećanih i dobro promišljenih dobara tehnologije. Ono što zapravo živi je svet zamene: problemi nisu rešeni, već su zamenjeni novima. Otuda patnja, kada ono što jeste - nije.

Platforma ima mnogo bagova.
Frustrira me kada ne funkcioniše, a uglavnom se pojavi problem.
Osećam se bespomoćno i glupo sto ne umem da rešim.
I ima previše varijabli i opet se zbog toga osećam glupo.

(isečak iz pravog četa, prenet od reči do reči)


Zanimljivo: kada ne konzumiraš nekakav prozivod na duže vreme, čula ti se izoštre i bolje sagledavaš njegovu vrednost. Tako je, na primer, sa šećernim pićima: posle apstinencije i najmanja količina zašećernog napitka postaje neprijatna za konzumiranje.

Imam luksuz da ne koristim mnoge mreže (social notwork, tja). Kada me slučaj navede na stranice neke od skupih, popularnih, zajedničkih mesta, osećam se… pa, u najmanju ruku izgubljeno. Od šume se drvo ne vidi. Tražeći informaciju koju trebam, prinuđen sam da konzumiram - i gutam - bezbroj nebitnih informacija i interakcija. Plemenita ideja, po kojoj treba raditi jednu stvar kako treba, ovde više ne pije… sodu.

“Izobilje” je novi beli šećer našeg tehnološkog društva; i mi ga halapljivo gutamo.

Problem količine se odražava na Verterovu mladu dušu. Da naglasim tehničku stranu izvora patnje: sve više softverskih proizvoda radi sve lošije. Nemam nikakvu pametnu metriku da potkrepim tvrdnje, sem svakodnevnog dugotrajnog boravka na mreži, u aplikacijama, i razvijenoj osetljivosti usled profesionalnog poziva. Ujedno i opravdanim frustracijama usled razmimoilaženja onoga kako aplikacija treba da mi radi i onoga kako je zamišljena da radi. Da ne bude zabune - nije reč o samoljublju, već o potrebi. Pogotovo ako interakcija sa softverom uključuje novac ili pozamašno vreme. Da, onda imam pravo da ištem aplikaciju koja radi kako mi treba.

S druge strane, možda je sve samo do, opet, izobilja - ovaj put pregršti servisa, aplikacija i… svega što potpada pod pojam tehnologije. U većem skupu podataka lakše je uočiti obrazac: verovatno zato uočavam propuste, te se sve češće uhvatim da džangrizam šta se to, sto mu gromova, dešava i šta se očekuje da uradim!?

Da ne bi ostalo na pukom duvanju u vetar, hajde da zamislimo vrli novi svet u kome su stvari drugačije. Šta treba promeniti da tehnologija evoluira dalje… ka čoveku?

Pišemo se.