ka i zen

Iskreno: pojma nemam šta tačno znači “Kaizen”. Nikada nisam pročitao ništa značajno na tu temu.

Prepoznao sam samo obrazac neprestanog samo-nadgledanja šta može biti bolje i kako se može unaprediti, za neki sledeći put - ukoliko do njega dođe. Da li se dostiže i postiže često i ne zavisi od mene. To sve nije nužno isto što i Kaizen, kontinualni napredak.

Veliki broj rezultata pretraživanja upućuje na Kaizen kao poslovni proces. Ko se i ne bi upecao na propozicije narativa; druže, ta sve postaje bolje, instant! Krećemo sutra?

Usled neupućenosti u temu, nemam prava da ukažem na grešku u postavci. Samo-usavršavanje je način življenja i razumevanje sveta oko sebe. Nije nikakav framework, nije alat koji se prati, primenjuje i uključuje u OKR. On nestaje onda kada je potpuno uspostavljen.


Zapisujem sledeći uvid. Postoji jedna i samo jedna predispozicija samo-usavršavanju.

Skromnost (being humble)

Ovaj kvalitet postojanja je prihvatanje da ne radim stvari na najbolji način. Nije osuda (lako može da postane, zato: pažljivo.) Odgovornost za dve linije koda ili 200 servisa je identična: ne znači da sam najpametniji na svetu.

Često usavršavanje bude zamaskirano drugim pobudama. To je okej. Razlika je u suštini; druge pobude presuše.


Priroda nas uči da se ne treba trošiti na ono našta ne možeš uticati.

Samo-usavršavanje često nije izolovana aktivnost. Tiče se i drugih, naročito kada je u pitanju zajednički razvoj. Usavršavanje je, ponekad, i dozvoliti drugima isto, njihovim tempom i na njima potreban način. Čak i po cenu privremene lične stagnacije, pustiš. Ne možeš nikoga naterati da te voli. Ni da te sluša.


Svi putevi na gore su različiti. Put na dole je isti.

🧧
Nisam definisan svojim stavovima. Stavove usvajamo, menjamo, nadograđujemo, ali oni ne čine nas same. Manje je važno da li se slažemo,
koliko da se razumemo.
> ČASTI KAFU <