Klikni ako smeš

Manojlo se našao pred nemogućim izborom.

Kao i svaki (udah) “softverski inženjer, veliko razmišljenik, nindža-koder, ultra-arhitekta” (izdah), Manojlo je voleo da leti pobegne iz grada, čime je sebi i drugima dokazivao da od razvoja softvera ima vajde; nego šta da ima vajde: Woltom naručuje ćevape kad mu je ćef; nosi onakav sat vredan godišnje plate (ruku na srce, kupljen kod sumnjivih likova); sedi u Herman Miller stolici (polovnoj, ali k’o nova); svestrano je preplaćen na sve platforme za strimovanje; poručuje svako malo sa Ananasa tehniku, pa je tako kupio čak dva Epl tableta, jedan za posao, drugi je lični, važno je imati fokus, to svaki arhitekta dobro zna, zato Manojlo i praktikuje vežbe disanja u toku Pomodoro pauza, mada, ruku na srce, toliko ima da radi da ne stiže da baš prati te intervale, no svejedno ih u aplikaciji redovno markira kao urađene, jer je bitna istrajnost, samo nindža-koder to zna, “moraš dugo gledati u kod da bi ti se ukazalo da kod gleda u tebe”, to je pokupio iz nekog filma sa Brus Lijem; nego skrenuli smo sa teme, da se vratimo na softversku vajdu, ima je, nego šta, na vreme se on prekvalifikovao, nije sad važno koji je tačno kurs završio, eno ti ni Stiv Džobs faksa nije završio, a vidi šta je sve napravio; tako negde i Manojlo vidi sebe u ogledalu, važno je da rešiš problem ili da znaš ko može da ga reši, što je, ruku na srce, u njegovom slučaju verovatnije, ali sve se to broji ipak njemu, jer nema tima bez kapitena, a samo jedan može biti najbolji; mogu samo da mu zavide, a verovatno mu mnogi i zavide, i treba, ta vidi gde je on sada, radi za stranu firmu i to američku, SAD, USA, tamo je centar sveta, to svi znaju; negde u Teksasu je on važan uber-stručnjak, ništa bez njega ne mogu da urade čak ni oni, Amerikanci; vidiš kako za par godina može svašta, mogu samo da ga zavidno gledaju, od komšija preko rođaka do bivših školskih drugova i svi da ga uhvate za exception, jer gde su oni na LinkedInu, nema nijednog tamo osim one Mileve, ona farba nešto umetnički, bolje da je QA naučila, a nije htela ni da ga pogleda na ekskurziji u trećem srednje; sada da zna gde je Manojlo odmah bi nazvala. Ima, dakle, vajde od kucanja koda, ali to mora da se vidi: zato za vreme dejlija Manojlo uvek sedi na terasi leđima okrenut obližnjem četinaru, da se vidi gde je bez filtera, pa nek gledaju devovi šta arhitekta znači, to nije samo da teraš tim da radi, već i stil života; nije Manojlo kao tamo neki sa LinkedIna koji samo šatro pišu neke blogove, trice i kučine, ko danas pa i čita aman; ma neće njih nijedna da bira; firma, a ne devojka, mada je upitno i ovo drugo.

Noć je došla nekako brzo tog dana. Manojlo je, po običaju, odspavao dobrano posle obilnog ručka, jer kada si na planini mršaviš samo od vazduha; a onda je oko četiri sata nagrnuo na Slek, da isprati šta se dešava sa projektom; potom zaskočio na sve Pull Requestove koji su tog dana njegovi radnici poslali; no prvo skuva sebi jednu jaku kafu da rastera san iz očiju, u suprotnom bude baš nervozan što često završi sa jedan-na-jedan sastancima u pet, a onda se ovim devovima kao žuri, zamisli molim te, pa ga to još dodatno nervira, te zato bolje da on skuva tu kafu i polako ostavi komentare na svaki Pull Request; kud mu ovakav tim zapadne, stalno mora da im objašnjava da se pre metode moraju DVE prazne linije ostaviti, čitljivost je najvažnija, pa dokle ovako, neće valjda on da im sređuje to, nindža-koder to ne radi. Tako je dobacio do šest sati, nijedan Pull Request taj dan nije pustio, zato sada on ostaje duže na poslu, nego šta da ostaje duže, ne smeta mu, pa on je veliko razmišljenik (think big!) i nema radno vreme, a ovi devovi svi razmaženi, odmah bi u pet kući; evo i šef iz Amerike se slaže, možda ga jedan dan pozove u Arlington, USA, tako je rekao nešto onomad kada su sedeli u Tri šešira u Skadarliji, doduše, popili su malo više, ali znaš kako, arhitekta nije samo na projektu, arhitekta je komunikacija, eno vidi tamo svuda to pričaju, pa moraš i u kafani da budeš arhitekta.

Vreme posle večere Manojlo koristi za samo-razvoj, ta ne postaje se ultra-arhitekta preko noći, iako, ruku na srce, on zapravo pušta YT predavanja i tutorijale samo preko noći, ali ne jedne noći nego neprestano radi na sebi, kajzen-majster, moraće i to da metne u potpis na LinkedIn, ali prvo da pogleda neki japanski Tojota video, da ima potvrdu da zna o čemu priča; o kako je to predobro smislio, YouTube niko ne kapira, to je dokaz da nešto znaš i razumeš, ako nisi gledao nisi naučio, rekli bi latini da su živi sada, možda čak i Brus Li; svoju istoriju gledanja Manojlo drži javno, jer ima razlike između arhitekte i ultra-arhitekte, ta pogledaj šta je sve odgledao! Ruku na srce, pošto je ujedno i nindža-koder ne treba baš sve da i gleda i sluša, pa pusti tako da YT sam radi celu noć pa i duže; hvala bogu pa su smislili da AI napravi sažetak cele noći gledanja; pa Manojlo odmah sutra postavi linkove na Sleku za ove tutumavke iz tima da nauče i oni ponešto, ništa bre nikog ne zanima, nikada inženjeri od njih, džabe im na retrou priča, džaba OKR im zadaje. A tek na LinkedInu, tamo Manojlo dominira, kad objavi link na video svi lajkuju, pošeruju, svi osim onog Dragojla, on sve nešto kao analizira, pa kao argumentuje, pa kao bla-bla pitanja; zato mu Manojlo odmah šukne još jedan YT link kao odgovor, nek prvo odgleda to on sve pa nek se javi, eto ti na; jel on pravi one lepe vizuale gde objašnjava for petlju - ne pravi, jel on pravi fotke sa tim bildinga - ne pravi, jel on pošeruje ponekad Sajmon Sineka - ne, jel on ima skoro 13494 pratilaca - nema; pa onda nema tu šta da se pita, pun je LinkedIn takvih, nijedan YT nisu odgledali, a tu nešto pričaju, u sve se razumeju.

Taman je Manojlo priremio plejlistu koja će se odvrteti te noći, kad YT algoritam uradi nešto neobično, neočekivano; iskočio mu je predlog za video koji ga je zatekao nespremnog, otkuda danas i otkuda baš sada, zapita se naš (udah) “softverski inženjer, veliko razmišljenik, nindža-koder, ultra-arhitekta” (izdah), poludeo Gugl, mora da imaju bag, nije ni Gugl to što je bio, previše su se njihovi devovi spuštali kreativnim toboganom izgleda, a nisu kao on radili do kasno u noć; kako bilo, YT je baš večeras samo njemu znanim razlogom izbacio preporuku za video; na slici iz videa je plaža, sunce koje samo nije zašlo, tu je i kupaći kojeg više nema nego što ima, potamnela koža i razbarušena kosa od celog dana kupanja u moru i nasmejana Mileva kao da je bag u produkciji pronašla, a mogla je QA da uči, možda bi je čak i zaposlio kod njega, ali ne, ona umetnost zapela, pa nek joj bude, i sada Manojlo drži kurzor miša iznad YT linka, dal’ kliknuti ili ne, pitanje je sad, krucijalno važno. Ovo je pravi problem za arhitekte, mora se odlučiti i izmeriti, pomisli uzvrteli Manojlo, hajde da vidimo “za” i “protiv”, analiza pre svega, možda sekvencijalni dijagram da nacrta, samo da se malo podseti kako beše ide; ne mož’ biti arhitekta samo na poslu, nego moraš da to živiš sve vreme, napor je to, breme, niko da razume kako mu nije lako, jada se sebi Manojlo; plaši se da klikne na video, to će skroz pokvariti YT algoritam, pa će početi ovakvi plaža-more videi da mu iskaču, šta je sledeće, jedan je tako kliknuo i tu je bio kraj, počelo svašta da mu izlazi, nikada se povratio nije; a i otkud baš Mileva, zar nije dovoljno što je na Insti prati, dal’ to Fejs prodaje Guglu podatke, prevaranti jedni, kad bi samo njega zaposlili sve bi im sredio, i tobogane i reklame; ako klikne, nastavlja da rezonuje Manojlo, ima posle da se vidi u istoriji, pa će ovi iz tima da vide, karijera je u pitanju, neće valjda da on, ultra-arhitekta, gleda ovakve stvari; al’ voleo bi da pogleda, onako malo, ne zbog Mileve, kad nije QA ne zanima ga, već da vidi plažu, možda je dobra destinacija, može i tamo da se ode i radi, pa da se s dejlija javi s mora, odlična ideja, nek vide svi šta znači širina koju arhitekta ima te voli i plažu i planinu, ma nek vidi i Mileva ako treba, ma i onaj piskarač Dragojlo, i tamo ceo LinkedIn.

Velike odluke čekaju našeg Manojla! Ostavićemo ga sada da odluči sam na miru šta mu je činiti, jer ko smo pa mi da razumemo kako (udah) “softverski inženjer, veliko razmišljenik, kod-nindža, ultra-arhitekta” (izdah) razmišlja i rezonuje, možemo samo da posmatramo sa strane i pratimo šta se dešava. Nećemo da pominjemo inkognito prozor, niti druge browsere, niti privatne istorije, nismo mi tu da rešavamo šta ne razumemo, treba uvek posmatrati veliku sliku, razumeti sve pokretne delove, a to, nažalost, ne može preko noći.

🧧
Nisam definisan svojim stavovima. Stavove usvajamo, menjamo, nadograđujemo, ali oni ne čine nas same. Manje je važno da li se slažemo,
koliko da se razumemo.
> ČASTI KAFU <