Oblac

Krug nes(a)vršene dekade

5 min

Svakih deset godina nekih 200 miliona zvezda sklizne preko granice teorijske dostupnosti, usled brzine kojom tamna energija utiče na širenje Kosmosa. Za postojanje, dakle, nije dovoljna samo masa i energija. Neophodna je i obzervabilna informacija iste te mase/energije. Usuđujem se da zaključim da stvarnost bez informacije o njoj samoj ne postoji.

Ono što se nama dešava za to vreme je apsurd fabrikovanja i veličanja dezinformacija. Odjednom nastaje nečega što nije bilo; šta više, postaje nam bitno. Tehnologija čini sve lakšim mešetarenje informacijama: ona je alat kojim se, dakle, menja stvarnost.

“Sva ratovanja se zasnivaju na prevari”, navodio je Sun Tzu odvajkada; nije dakle reč o nečemu novom. Kulminacija, kako verujem, ipak pripada prethodnoj dekadi; trend ne jenjava.

Kada bi trebalo da jednom reči sumiram 2010.-te, rekao bih: dezinformacije.

Nasumična razmišljanja

Ono što sledi su razmišljanja kojima se bavim ovih dana. Nisam u fazonu da sumiram proteklo vreme, te ovo nije takva retrospektiva. Više su zabeleške na marginama stranice; prekratke za poseban članak, a opet, meni vredne pomena. Krećemo.


Da li znate da je proteklo gotovo isto vremena od momenta kada su ljudi sleteli na Mesec do objave prve verzije Jave, koliko od prve verzije Jave pa do danas? Nastanak WWW je daleko vremenski bliži sletanju na Mesec nego današnjici. Pomenuto dostizanje Meseca je nešto o čemu često razmišljam; doživljavam ga kao jednog od najvećih dostignuća čovečanstva, koje umalo nije krenulo po zlu zbog neočekivanog (i ispravnog) softverskog alarma 1202. Sličnih razmera je i stvaranje WWW-a. A opet, 2010. je počela objavom prvog iPad-a. Ne znam šta ovo tačno govori, ali predosećam da tu ima nečeg da se kaže. Da li smo otišli daleko, ili samo dalje?


Polovinom prošle dekade SpaceX je prvi put uspešno prizemljio svemirsku raketu. Neosporno mnogo novca je uloženo u projekat; ne treba biti Ilon da bi to zaključili. Zato ostavlja bez daha astronomska procena jednog drugog startapa od 47 milijardi US$, ugrubo oko 50% više nego što SpaceX vredi. No, ko visoko leti, nisko pada, kaže narodna. WeWork je dobrano leteo Ikarovim krilima celu deceniju, te se konačno urušava u samog sebe. Postoji neka gotovo groteskna fascinacija WeWork pričom; želite da skrenete pogled, ali ne uspevate. Najtužnije je to što je premisa bila zaista na mestu; no Adam je više bio okrenut time da pokazuje svima šta ima ispod lista, nego da zaista misli veliko. Kako je moguće da tako nešto traje toliko dugo, pitam se? Dođavola, mislim da je čak i moja vizija Heapspace radnog ekosistema dalekosežnija i humanija. Tja.


Naslovnica poslednjeg izdanja “Time” časopisa je slikovita. Reč je o “osobi godine”, tradicionalnom izboru ovog časopisa za koji se smatra da je vredan pažnje. Mala Greta ima neosporno zadivljujući sentiment i glasni gnev kojim je zadobila sveopštu popularnost. Ipak, troši ga na to da ukaže da je u pravu; jer nije naučnik, te drugo i ne može. I mi se ložimo na to. Jako se ložimo. 85 miliona Gugl-hitova jako. Drugi jedan klinac iz iste dekade je tek na tričavih 600k hitova. On je samo konstruisao sistem za prečišćavanje okeana kada je imao isto toliko godina kao mala Greta. Stvaramo vrednost viškom informacija tamo gde je nema. Žao mi je, ne želim “da budem Greta”. Želim da budem Boyan.


Turingova žurka je u punom jeku: ovde Watsom čavrlja sa Siri, tamo u uglu igra se Go, a Neon visi na zidu i pravi se kul. Ogromna količina podataka i napredovanje komputacionih moći su plodno tlo za nove algoritme i namenske hardvere; gužva na žurci je sve veća. Iako u upotrebi još od osamdesetih, doživljavamo evoluciju AI tehnologija; zadivljujuće, ali svakako ne i neočekivano. Nije bilo pitanje kada će duboki plavi ‘naučiti’ šah, već kada će moći da izračuna 200 miliona pozicija u sekundi. Kako bilo, danas AI prevazilazi naše sposobnosti (inteligenciju) u specijalizovanim aktivnostima, što mu je i svrha. No pravo pitanje nije šta sa AI možemo da uradimo, već šta to <psovka> radimo sa AI? Ubijamo, trekujemo, Kembridž-analitikujemo (nova reč za Vujakliju), otpuštamo, anihilujemo privatnost, i, konačno… brišemo ljudskost. Ne na romantično-distopijski način, nego u prostom ograničenju konteksta kojom inteligencija vlada. Slikovito: ako (deus-ex-)mašina ima informaciju (kontekst) samo o jabukama, da li kruške prestaju da postoje? Šta onda preduzimamo na polju etike po pitanju našeg novog, sveznajućeg… pa, Deusa, koji se očekivano i nezadržljivo pomalja? Na tu stranu, da rešim aktuelno pitanje: ne, veštačka inteligencija ne može da pravi umetnost, samo veštačku umetnost. Da, ona može da budi emocije; ali je ‘prava’ umetnost trojac primaoca, dela i autora. Umetnost nije pitanje kvaliteta proizvodnje, već potrebe i pronalaženje sebe samih.


\1963. godine Endi Vorhol je dao jezgrovit i direktan odgovor na pitanje: “šta je Pop art?”. Pola veka kasnije, Endijev odgovor nam se žuto-emodži-smeje nazad u lice: “It’s liking things”. Lajkovanje, bez vidljivih osuda. Pop je otišao dalje od umetnosti, ili je zapravo od početka bio to što jeste - način življenja - a umetnost je poslužila da ga opiše. Tehnologija dekade se odlično uklopila u produžetak popa, učinivši od nas ono što smo oduvek želeli da budemo: Merlin Monro. Ili čini da to strasno želimo.


Mnoštvo svega, ponajviše (dez)informacija, koje svako može da stvori, jer, zaboga, imamo mišljenje i dobar Internet link pa smo u mogućosti da ga podelimo na mrežama čini da se gomila mediokritetan sadržaj, koga ne samo da konzumiramo, nego i gutamo. Skalirano u poslovanja firmi na čijim ramenima stoji Internet, stvari čini još ozbiljnijim. Jedina razumna odbrana, koliko vidim, nije ‘mindfoolness’ koga su odjednom svi toliko puni, već kritičko razmišljanje. Ako nam treba jedan lični, mentalni, alat na kome trebamo da radimo, onda je to taj. Pažljivo sa terminom: nije reč o davanju kritike, već uspostavljanju sopstvenog mišljenja; intelektualna hrabrost, racionalnost, skepsa, disciplina i osvešćenost. Daleko sam od toga, da ne bude zabune, ali bar na tome radim.

Pitanje umesto kraja

I dalje razmišljamo na marginama stranica; ostaje mesta samo još za pitanje:

Kakav to tehnološki svet želimo da (do)živimo 2031.?

Sve jedno, hajde da radimo na tome.