Oblac

Možemo li popraviti polomljeno?

2 min

Gospodin Tim Berners-Lee podseća pomalo na Viktora. Učestvovao je u stvaranju nečega što je trebalo da služi ljudskom rodu; slično kao što je i Viktor pokušao da pronikne u tajne biološkog života. Završilo se Frankeštajnom, odnosno World-Wide-Web-om.

Nedavno je buknuo lični vapaj gospodina Berners-Lija o tome kako osnovna zamisao WWW-a nije dostignuta. Nije, slažem se. Ili… zapravo jeste?

Kada pogledaš, WWW - tj. Internet poništava puno toga. Putovanja nisu više avantura, kao što kaže jedan komentar. Knjižare sa ćoška nestaju. Dođavola, postoje hoteli u Kaliforniji koji dodatno naplaćuju luksuz neimanja wifi-ja! Verujemo bezuslovno Wikipediji, jer Vujović Matija je Kraljevića Marka sadrug. Socijalni život se svodi na nadgledanje kako drugi barataju svojim uređajima. Notifikacije upravljaju našim fokusom. Pristajemo na osrednjost interakcija, jer nemamo izbora.

Berners-Li nudi kao rešenje svojevrsni globalni plan, ugovor za “popravku interneta”. Uvodni pasus se završava ovim rečima:

To achieve the Contract’s goals, governments, companies, civil society and individuals must commit to sustained policy development, advocacy, and implementation of the Contract text.

Nažalost, to je i najslabija karika celog ugovora: must commit. Nema mnogo razlike od početne premise WWW-a, da služi ljudskom rodu, tek-tako. Sada samo zahtevamo dobre namere.

Nemoguća misija ili Petparačke priče

Može biti da WWW zapravo nije omanuo. Samim time i nema šta da se ispravlja. Može biti da je Internet samo pojačavač onoga što jesmo - ili, možda bolje, onoga što nismo.

Rekoh ja, na istom tom Frankeštajnu od Interneta.