Oblac

Olovka i cigla

Uradimo sledeći ogled.

Identičan ogled je 1962. izveo Douglas Engelbart. Verovatno niste čuli za njega; on je samo jedan od najvećih tehnoloških vizionara, naročito na polju interakcije čoveka i kompjutera. Kako bilo, Daglas se pitao kako alatke pospešuju ljudski intelekt; kako će izgledati kada u budućnosti budu postojale, citiram:

high speed, semi-automatic table-lookup device - cheap enough for almost everyone to afford

i kako će one uticati na naš rečnik, navike, edukaciju itd. Pošto razmišlja o tehnologiji budućnosti koja mu nije dostupna, Daglas ovim ogledom ilustruje suprotan pravac od pospešivanja: koliko se ‘kvarenjem’ alatke može otežati čoveku.

Daglas u svojim istraživanjima zaključuje: alatke ne čine stvari samo “lakšim” (za upotrebu, korišćenje), već dozvoljavaju novi, do tada nezamisliv način razmišljanja i življenja.

Švenk na razvoj softvera

Ova razmišljanja imaju veze i sa razvojem softvera. Programiranje je proces u kome čovek stvara i prenosi instrukcije mašini da bi ova izvršila predviđeni posao. Sve ostalo - i podvlačim: sve - predstavlja alat. I važno ga je tako označiti.

Šta spada u alat? Da pođemo od očiglednih stvari: okruženje, editor, alati za razvoj, hardver… Ali ne samo to. Alat je i način kako je projekat podešen. U alat spadaju i svi sastanci koje imate. Metodologije razvoja su alatke. Infrastruktura za testiranje, CI je alat. Kanali za komunikaciju, Slack, pošta, su alat. Što ih pre tako shvatimo, to bolje.

Nažalost, često o tim alatima najmanje vodimo računa na projektu. Vežemo ciglu i ostavimo da se svako snalazi kako zna i ume. I to zabašurimo nazivajući se “profesionalcima”.

Nebrojeno puta sam doživeo da projekat trpi upravo jer alati nisu usklađeni. Razmere štete su nekada bile neshvatljivo velike; no i dalje se nisu rešavale. Trpe razvijaoci, a trpi i projekat. Potpuno bezrazumlje.

Zato: učinite SVE da alati budu lagani, jasni, bez uvezane cigle. Ne zavaravajte se: to je zahtevan izazov; potrebno je neprestano nadgledanje i usavršavanje. Kako bilo, ne pristajte na kompromis!

Mark Weiser, još jedan izvarendan um, kaže:

A good tool is an invisible tool. By invisible, I mean that the tool does not intrude on your consciousness; you focus on the task, not the tool.

Zato, ne trošite ljudski intelekt na trivijalnosti i loše alate.

Bicikl

Apple Lisa (1983.) je bio prvi komercijalni personalni računar koji je imao kompjuterskog miša. Njihov miš je zapravo potekao iz Xerox laboratorije, u kojoj ga desetak godina ranije zamislio, pogađate, Daglas. Zapravo, ono što se dešavalo u Xerox istraživačkom centru (koga je, eto, vodio baš Mark) je imao veliki uticaj na mladog Džobsa i Wozniaka; Daglasova vizija personalnih računara je davala pogon nastanku Apple računara.

Možda je zato zgodno zaključiti ovaj tekst Stivovim rečima:

And that’s what a computer is to me. What a computer is to me is it’s the most remarkable tool that we’ve ever come up with, and it’s the equivalent of a bicycle for our minds.

Alat, kažeš?