Oblac

Otvoreni podaci

3 min

Pre par (!) godina prijatelj Saša mi kaže: Igore, da živimo negde drugde to što pričaš o otvorenim podacima bi zvučalo sjajno. U to vreme nacionalni registar skupova otvorenih podataka nije još postojao. Brzo premotavanje na današnji dan: registar postoji, ali… može to i bolje. Pardon, mora bolje!

Otvoreni podaci su, najkraće, javno dostupni podaci koje baš svako može da koristi na (skoro) bilo koji način. Postoji i definicija otvorenih podataka, koju sam prevodio u dva navrata - što je bilo posebno izazovno; siguran sam da nije najbolje ispalo, ali šta-je-tu-je.

Sve je to lepo, ali… zašto su nam uopšte važni otvoreni podaci?

Bogatstvo jedne zemlje čine njene planine, reke, rude, pšenična polja; svi narodi, manjine; umetnost, nauka, kultura… Na sličan način, digitalno bogatsvo jedne zemlje čine skupovi otvorenih podataka koje ta zemlja poseduje i emituje.

Šta god da radite, potrebni su vam podaci. Istraživanja, analiza i traženje korelacije u setovima je svakako jedna mogućnost; ali tek početak. Podaci se mogu koristiti za stvaranje vrednosti civilnom društvu koje ih proizvodi - bilo to registar lekova ili složena analiza zagađenosti vazduha. Postojanje podataka dozvoljava pojavu inovacija i rast u prethodno nezamislivim i neplaniranim smerovima. Konačno, otvorenost podataka daruje transparentnost izvora; posebno važno ukoliko podaci dolaze iz sektora koji upravlja državom.

Šta nije u redu sa nacionalnim registrom?

Ako ostavimo na stranu siromašan katalog - samo New York ima višestruko više podataka - problem je što ne postoji dalja ocena izvora. Reč je mahom o tehničkim karakteristikama, kao što su licence pod kojima postoje podaci, da li je podržan HTTPS protokol, da li postoji otvoreni API (a tu tek ima šta da se oceni!). Osim toga, registar bi trebalo da bar propagira otvorene formate (json, xml) i ukaže da su drugi zatvoreni (doc); slično važi i za licence. Zatim je tu i provera ispravnosti linkova, njihov up-time, validnost podataka i sl. Na posletku, vidim i platformu koja bi pomogla pri objavi podataka, pravljenju API-ja, konverziju formata i slično. Kako bilo, otvoreni podaci ne smeju da ostanu samo katalog!

Šta možemo da uradimo povodom toga?

U okviru zajednice Heapspace smo napravili OpenData incijativu: opendata.rs. Ona adresira navedene probleme i predstavlja svoju misiju. Za početak je preuzeta baza nacionalnog registra kako bi mogli da je dopunimo dodatnim ocenama. Ideja je da se oko ove inicijative oformi skup nezavisnih entiteta (firme, nevladine organizacije, vladina tela…) koji bi zajedno radili (dakle, ne pričali!) na tome da dođemo do jednog upotrebljivog, ažurnog i svrsishodnog kataloga otvorenih setova podataka - ali i da emitujemo, obučavamo i dajemo znanje i informacije o tome šta su otvoreni podaci, koje licence i formati se koriste, zašto i zašta; i pomognemo da što više podataka vidi (digitalno) svetlo dana.

Nije pitanje da li nam trebaju otvoreni podaci. Moramo da učinimo sve da povećamo digitalno bogstvo naše zamlje na jedan kvalitetan i tehnički pristojan način.