Oblac

Paušalno oporažena savest

2 min

Dobar pokazatelj šta nam je važno je kada prestanemo da ćutimo dok nam se uzima. Tako je bilo i u kraljevstvu Jitututu.

Kralj dotične zemlje, Balakaha, grlat je bio: kad poviče, brda se ore! Smejali se Jitututunci i vojevali o svom trošku, dok im uzimaše juhahaha. Ćutali su, žmurili su, srećni: svi se grotom smeju, za trbuhe se hvataju. Sve dok Balakaha ne zatraži da se plati juhuhuhu.

Džaba sada Jitututuncima da kukaju za juhuhuhu, kada su već dali juhahaha.

juhahaha == obraz(ovanje)

Najvažnija stvar koju možemo da učinimo je obrazovanje onih koji su važnijih od nas samih - mladih. Njihove oči će gledati svet kakav mi nikada nećemo biti u stanju da vidimo.

Ako se zavaravate i mislite da je nešto urađeno po ovom pitanju - nije. Izuzeci ne čine rešenje. Zakucajte 2019. godine na vrata novobeogradskih osnovnih škola gde je informatičko opismenjavanje isključeno iz starijih razreda usled ‘nedostatka interesovanja’; ili pak dođite na čas informatike druge godine poznate beogradske gimnazije i čujte ponešto o Excel-u 2013. Čoveče, deca nam uče je*eni Excel!

Mi, Jitututunci, sve to vreme ćutimo, kucamo kod i igramo se u Skreču. Verujemo u neformalno obrazovanje koje se preliva sa prosečnih ivica interneta: pa svi znamo da je i Džobs jeo pečurke i odustao od koledža! Naučićemo mi to sve njih, a mogu i sama. Nije to juhuhuhu, pa da brinemo.

Čoveče, deca nam uče je*eni Excel. Neka nam je na čast.

A čak programiranje nije ono što treba da ih učimo.

Pazi sad zaokret: mi, Jitututunci, i nismo neki kvalitetni inženjeri. Tek smo prosečni radnici, devet-do-pet koderi. Takvi i nismo nešto proaktivni; u šali kažem da smo if-else aktivisti: ako bude trebalo, možda ćemo činiti; a do tada, beremo juhuhuhu. Ne omalovažavam nikoga; samo je OK da se kaže. Očekivanja moraju biti kalibrisana; kako nas drugi vide ne može da promeni to što se zavaravamo da je drugačije.

Bitan deo u razvoju inženjera je i razumevanje udruživanja, prepoznavanja inicijativa i poštovanja napora drugih inženjera. U svemu tome bi trebalo da je ego ispod nivoa zajedničke ideje. Što je jedan od stubova sloge. Pa, jesmo li složni? Ili da pokrenemo još-jednu–aj-ti-zajednicu-konferenciju i pričamo o tome?

Izgleda da juhuhuhu imamo da učimo.

Ne znam kako je drugim Jitututuncima; meni moja savest nije mirna. Unapred je oporežena mojim ćutanjem i, očito, pogrešnim delovanjem. Godinama unazad. Što je čini poraženom.

Neka su nam samo srećni Jitutunci. A o Balakahi i da ne pričamo.