Oblac

Plati unapred

2 min

Želim da priznam nešto. Budala sam. Svejedno, pročitaj ovo. Bez zadrške, briga te šta neka budala piše. Ili nisam. Ne znam. Ti mi reci.

Da li daješ najbolje od sebe?

Vidi, bavim se dugo računarskim tehnologijama: neki broje godine; ja, pak, decenije. Ne hvalim se; puka činjenica. Znaš šta sam naučio za sve to vreme, najvažnija stvar? Ima jedna. Zamisli. Jedna.

Tehnologija je samo alat.

Nisi oduševljen; očekivao si možda neku Tibeta-vrednu mudrost. Ovo ne liči na to. Tja, rekao bi Sančo Pansa, vetrenjače ne možeš pobediti.

Gledaj, tehnologija koju znaš sama sebi ne vredi. Ona nije umetnost. Nije sebi svrha. Ona je sredstvo. Njome činiš. Hajdemo opet: njome činiš, a to znači: menjaš stvarnost. Menjaš “sada i ovde”. Stvaraš novu budućnost.

You don’t pay love back; you pay it forward.

Nije Džobs sve rekao, bilo ih je i pre njega. Lily Hardy, emotivno. Robert Heinlein, humanitarnom organizacijom posvećenoj da prenosi znanje ostalima. Potraži 28. april. Da, da, tu je i Bob Noyce, sa svojim čipovima. Wagon Wheel je 1962. bio jedino mesto svetla u crnoj magiji poluprovodnika. Da li znaš moto Hombrew Computer Cluba-a, koji se okupljao 1975?

Ali, pustimo sada njih.

Da li TI daješ najbolje od sebe? Ovde i sada?

Give to help others.

Vidi, moram da priznam nešto. Nisam budala. Umoran sam da počinjem ponovo. Ako nešto nekome znači: na ivici sam bio da (se) pustim, i tako opet, nada i bol, a sve što imaš je da - veruješ. U promenu.

Odbijam. Obećavam da se nikada ne pustim.

Zato: da li si tu da učinimo promenu?

Ili nađeš način ili izgovor.

Šta dođavola čekaš?

heapspace.rs