Promaja AI

Pogrešno imenovan, AI na sav glas preti sveopštim promenama. Širom otvoreni prozori landaraju na vetru AI novosti, a mi se potajno plašimo da ne prehladimo na promaji. Bolje i to, nego da neki prozor zatvorimo, zar ne?

Glupo bi bilo negirati vrednost mašinskog učenja. Svet se neprestano menja pod teretom tehnologija. Svaki put kada puno nečega postane lako dostupno, slede promene. Procesori koji obrade neobrojeno operacija u sekundi. Brza bežična internet konekcija dostupna gotovo svuda. Servisi dostupni na klik. Išao bih dotle da ovaj princip - puno nečega lako dostupno - predstavlja jedan od osnova, ili bar nagoveštaja (društvene?) promene.

Ogroman broj obrazaca ustanovljenih mašinskim učenjem iz velikih skupova podataka, dakle, neosporno donosi promene. Ne bi trebalo da ono što nazivamo AI predstavlja bilo kakvo iznenađenje - reč je o logičnoj sinergiji jeftine procesorske snage i velike količine podataka.

Ono što ne možemo da predvidimo je kako će, zapravo, AI promeniti svet.

AI == Amplified Irrelevancies

Ili znamo?

Ako smo nešto naučili do sada, a imamo sasvim lep uzorak, to je da svaka tehnologija postane pojačalo nas samih.

AI je novo pojačalo nas samih.

To znači da ćemo AI koristiti za pridobijanje pažnje i akumuliranje nepostojećih vrednosti, dok, zapravo, hranimo mašineriju za manipulaciju. Čekam prvog AInfluensera da potvrdi rečeno.

Slede novi talasi mediokritetskog, nebitnog i plaćenog sadržaja. Grabljenje pažnje. Fokus na količinu.

Nema razloga da bude drugačije: tako je uvek bilo do sada. AI tek treba da povrati uložene novce.

AI == Application Ignorance

AI opšte namene je upotrebljiv koliko i Enciklopedija Britanika za pisanje koda u Haskelu.

Generalna namena je implementacija usrednjavanja. Vlažan san svake AI je upravo ukalupljavanje: Terminator ne želi da nas liši života, već da smanji standardnu devijaciju normalne raspodele naših obrazaca. Uspešnost AI je mera poklapanja obrazaca; što je manje izlaza iz algoritama, to je manje prostora za grešku, a Terminator srećniji.

Kako proizilazi iz svega što se dešava u poslednje vreme, ispada da smo i mi sami srećniji sputavanjem generalnim izborima i sadržajima.

Jer, lakše je. Nepodnošljivo lakše je konzumirati dostavljeno, nego tragati za onim šta nas/nam radi. Za prvo je potrebno samo pustiti se niz bujicu sadržaja. Za drugo bi trebalo ići uprkos bujici i neprestano učiti. Kako drugačije možemo da naučimo da razlikujemo generisano od kvalitetnog?

Ovde pretpostavljam da generisano ne dostiže kvalitet. Zapravo, generisano uopšte nije u prilici da bude kvalitativno ocenjeno. Nedostaje namera. Nedostaje ta polazna tačka odakle uopšte možemo meriti kvalitet. Zahtev “Scooby Doo in Wes Anderson style” je samo ideja, mišljenje. Toga nam danas zaista ne manjka.

Sati uloženi na definisanje tekstualnog ulaza (prompta) koji će generisati “nešto” je uzaludno vreme. Nije ideja da mi učimo AI obrasce. Upravo je obratno - AI mora da uči naše lične, poslovne, projektne obrasce. Uspešan AI je onaj koji napiše baš ono šta hoću u tom trenutku, nacrta baš ono šta sam zamislio u tom trenutku. Potrebni su nam i novi interfejsi interakcije i aktivnog učenja AI.

Razvoj i kreativnost ne smeju da postanu vođene od strane AI. Moć AI nije u kapacitetima kompjuterskih algoritama, već u prostoru za dalje učenje koji nam je poklonjen.

🧧
Nisam definisan svojim stavovima. Stavove usvajamo, menjamo, nadograđujemo, ali oni ne čine nas same. Manje je važno da li se slažemo,
koliko da se razumemo.
> ČASTI KAFU <