Šta je to digitalizacija?

Dođi, prihvati ovaj poklon: bićeš digitalizovan. Tvoj posao će procvetati. Dobićeš mesto na Internetu. Tvoje poslovanje će biti asimilovano u digitalnu eru. Doživećeš transformaciju. Ko pa može da kaže ne digitalizaciji?

O čemu je reč: na sva usta se priča o digitalizaciji; kako vreme odmiče sve manje razumem šta to zapravo znači. Koliko uspevam da zaključim, ta epopeja o digitalizaciji koja nam je preko potrebna, počinje, ali se i završava uvođenjem tehnike (namerno koristim ovu reč) u poslovanje. Daju ti u ruke blistavu napravicu, uzmu novce i proglase te digitalnim. Ne tako davno se ovaj scenario već odigrao: samo je bila reč o đinđuvama, zlatu, indijancima i bledolikima.

Post-digitalizacija

Jasno je da ukazujem na probleme koje dolaze posle uvođenje tehnike u poslovanje (živote?). Drugim rečima, digitalizacija nije izjednačena sa tehnologijom! Ne, tehnologija i tehnika je samo sredstvo; dok je digitalizacija koncept. I kao takav uključuje i sve ono što nije tehnologija, ali je prouzrokovano njenim uvođenjem.

Potiskivanje od strane radnika je jedna od najvećih izazova digitalne transformacije. Ljudi su bića rutina, a rutine stvaraju zone komfora. Digitalizacija značajno pomera radnike iz ove zone. To dovodi do otpora prema neophodnim promenama.

Nedostatak ekspertize i stategije je takođe čest izazov. Naime, digitalizacija ne podrazumeva da je samo jedna kancelarija dobila nove računare - ona treba da obuhvata celokupno poslovanje. A za tako nešto je potrebna strategija. A za nju je potrebna ekspertiza. Koje često nema.

Neadvekatno korišćenje tehnologije je takođe izazov. Rekao bih da je suština digitalnog uspeha u jednakosti sa klijentskim podacima. Nije dovoljno samo prikupljati podatke (što je toliko lako s tehnologijom), potrebno je znati ih pročitati u kontekstu poslovanja. Na ovo se nadovezuje i nefleksibilna rešenja, koja zapravo ne pomažu biznis nego ga koče. Digitalno koče, pardon.

I tako dalje. Svaka priča o digitalizaciji bez adresiranja ovih (i drugih) problema koje nastaju uvođenjem digitalizacije nema smisla.

Kome služ(b)i digitalizacija?

Poseban osvrt bih napravio na upliv digitalizacije u nauke i poslovanja koja po svojoj prirodi nisu tehnološka. Neminovno je da digitalizacija zahvati i ne-tehnološke oblasti (društvene nauke, umetnost…). Transformacija je neosporna, tu se slažemo. Ali transformacija ne sme da bude vođena digitalizacijom, već upravo suprotno: digitalizacija je samo alat za transformaciju. Time zapravo osnažavamo ne-tehničke sfere - koje su sada važnije nego ikada pre - umesto da ih digitalno ućutkavamo.

Da bi pitanje iz naslova ostalo odgovoreno, poslužiću se rečima Stiva Džobsa:

Kada je alat kompjuter, sve postaje program. Kada je tehnologija Internet, sve postaje web sajt. To nije namera.

Siguran sam da bi on to baš ovako rekao.

🧧
Nisam definisan svojim stavovima. Stavove usvajamo, menjamo, nadograđujemo, ali oni ne čine nas same. Manje je važno da li se slažemo,
koliko da se razumemo.
> ČASTI KAFU <