Oblac

Svaki početak

2 min

…je propuštena prilika.

Organizovanje projekta je jedna od najvažnijih etapa u razvoju softvera.

Nailazim na trend neuviđavanja ove činjenice. Fokus inicijalnog razvoja je često samo menadžement i funkcionalnost; sve ostalo se desi… usput. Neplanirano. Podrazumeva se. Neko namesti.

Zapravo, ima toliko stvari, odluka, procedura koje treba postaviti kako treba. Neke postavke su dalekosežne i značajnije. Neke odluke su, pak, trivijalne. Ali i kada su male, postoji jasno rezonovanje zašto postoje u projektu: neko je promislio o njima.


Početak razvoja na projektu je svojevrsni projekat za sebe. Krajnji korisnici su sami programeri. Moraš osmisliti takvu organizaciju projekta koja sutra neće usporavati razvoj.

Nimalo lak zadatak. Organizovanje razvoja uopšte nije naivno. Nažalost, o tome se ne priča mnogo. Projekat je za mnoge samo spisak zahteva, agilne metodologije, planiranje sprintova, sastanci, tehnološki stek… Zaboravljamo da je organizovanje razvoja kičma svog budućeg razvoja. Ukoliko se ne postavi kako i kada treba, cena razvoja može biti previsoka.

Organizovanje projekta daje odgovor na pitanja “kako” i “gde”. Projektni menadžment daje odgovor na pitanje “šta”.

Organizovanje projekta nije lako ponovljivo. Nema istih projekata, ma koliko bili slični. Timovi nisu isti. Klijenti su različiti. Domeni su drugačiji. Infrastruktura, stil, jezici.

Organizavanje projekta je ujedno i temelj arhitekture projekta. Nije reč samo o podešavanjima i konfiguraciji, već o nacrtu projekta: modulima, zavisnosti, uvezanosti, koherentnosti.


Velika strast mi je upravo organizovanje projekata, utrtati arhitekturu. Zahteva prvo razumevanje vrednosti, a zatim davanje velikog poverenja. To se, uglavnom, ne dešava; bar ne meni (kme, kme). Jedno vreme sam planirao da napišem i priručnik na temu, svojevrsnu listu stavkni koje treba uvesti bolje pre nego kasnije. No, razumevanje ove discipline je danas malo; bojim se da takav napor nije vredan. Lakše je da razvoj bude skuplji nego što bi trebalo.