Oblac

Svetlo koje ne vidimo

3 min

Sijalicu od 60W sam držao uključenom 30 minuta. Usred dana.

Jedan mladi brazilac, dobar momak, mi je pričao kako nikada ne briše mejlove na GMail servisu. Ima dovoljno prostora, a uvek može da pretragom dozove neku poruku koja mu je važna. Uostalom, tako može da sačuva podatke o prijateljima i drugovima - uzeli smo za primer nečiji rođendan - i nađe šta mu je potrebno u istoriji.

Njegov stariji kolega, moja malenkost, radi upravo suprotno. Trudim se da poruke brišem (ne arhiviram). Sve što je važno iz tih poruka preneću već negde na način koji mi odgovara - imam svoj sistem za skladištenje, te ne zavisim samo od pretrage. (Naravno, poslovna korespodencija se arhivira.) Sastavio sam čak i filter kojim lako mogu da obrišem sve poruke starije od na pr. 2 godine.

Dotakli smo se i fotografija. Brazilac čuva fotografije, bez ikakve zadrške; trenuci koji su mu dragi. Ja, pak, brišem fotke i čuvam samo onih nekoliko koje smatram da su lepo ispale ili mi znače. Nekada prosto stvari prepustim sećanju.

Različit pristup se može objasniti, jelte, razlikama: u godinama, u kulturama, u načinu razmišljanja… Diskusija, međutim, dobija novi obrt kada uvrstim elektronsko smeće kao jedan od važnijih motiva iza mojih akcija.

Sve što se danas čuva tamo negde u oblaku ima svoju težinu. Troši se energija da ti podaci ostanu koherentni, dostupni; suprostavlja se entropiji. Ova energija se troši pasivno, samim postojanjem podataka; zato je i zanemarujemo. Svi oni mejlovi od pre 3 godine - da li ti zaista vrede više od onoga što potroše postojanjem? Slike tvojih mačaka, Uvca i hrane: da li kap tvoje uspomene vredi energije čuvanja okeana globalnih uspomena?

Očuvanje energije

Kada bi video onu sijalicu od 60W uključenu u toku dana, sigurno bih je isključio. Zašto onda nisam?

Zato što mi je trebao Gugl. Šta misliš, koliko košta kada dobiješ nazad rezultate pretrage: proračunavanja, slanje podataka kroz kablove ispod okeana, pa do tvog računara?

17 sekundi 60W svetla.

Tog dana sam napravio preko 100 pretraga - jer, programer.

Znaš koliko samo 20 KB kraći kod umanji emisuju CO2, kada se koristi na 2 miliona sajtova? 80-tak putovanja avionom iz Evrope za NYC i nazad.

Znaš koliko je EU regulativa ubrzala sajtove? Kada je USA Today uklonio tracking kod za EU posetioce, početna strana se smanjila za 90% i učitavala 15 puta brže.

Znaš koliko mejl sa trivijalnom porukom “Hvala” troši svake godine? 22 putovanja avionom do NYC i nazad. Da li znaš da je polovina ovih mejlova poslata ljudima do kojih smo mogli doći peške (pre epidemije)?

Čekaš nešto i, iz dosade, samo 5 minuta koristiš Fejsbuk na mobilnom telefonu: upravo si ostavio sijalicu uključenu 60 minuta.

Preuzimaš film na mobilnom uređaju? Upravo si potrošio 200 časova LED svetla.

Da li znaš da je proračunavanje Bitcoin-a zahtevno koliko i potrošnja energije cele Šri Lanke?

A tek AI… da li znaš da treniranje jedne AI može da emituje 5 puta više CO2 nego prosečan auto za ceo svoj vek?

Za to vreme, oko 600 miliona ljudi u Africi nema pristup elektricitetu.

Nije propoved

Ne potcenjujem onoga koji čita ovo - razumeš i sam da ovo nije poziv da isečemo sve kablove, pustimo kosu i odemo u planine.

Svet tehnologije takođe traži odgovorno ponašanje. Gornji podaci su javno dostupni: sam Gugl, Erikson i dr. ih objavljuju. Neke firme vraćaju nazad potrošnju izgradnjom čistih izvora energije. Mnoge to i dalje ne rade. Besomučna konzumacija i hiperprodukcija ne idu u prilog.

Odavno je došlo vreme da pričamo i o ovome.