Tri jezika za dve bitange i ribicu

Leto je vreme kada se gustiraju novi programski ukusi.

GoLang

Go sam upotrebio za CLI komandu, koja je bila nekakav wrapper oko generisanog API klijenta. Go je tu već neko vreme; popularnost se oslikava i u bogatom ekosistemu. Jedna od odlika je striktnost oko mnogih postavki: formatiranju, imenovanju i još koječemu. To nas svakako oslobađa izvesnog mentalnog uigravanja i olakšava upoznavanje jezika. Ipak, par puta sam morao da se konsultujem oko toga da li pišem na ispravan, očekivani (neiznenađujući) način; što je posledica popularnosti i različitih razumevanja i pristupa u stvaranju koda.

Zanimljivost s pointerima: pristupio sam praktično do krajnosti (“get things done”), bez većeg udubljivanja. Kada nešto nije htelo da se kompajlira, dodavao bih * ili & prefix bez razmišljanja. Zar to, onda, nije sam kompajler mogao da uradi?

V

V je mladi jezik koga bi trebalo imati na vidiku. Jednostavan, siguran, performantan; generiše značajno manje izvršne datoteke. Ekosistem još nije toliko veliki. Krase ga i alati koji konvertuju postojeći C kod u V; primer koji vredi izdvojiti je bezbolna translacija DOOM koda; te kompajliranje generisanog koda igrice za manje od sekunde.

U v sam napisao tek kratak proračun; par struktura i funkcija. Ipak, osećam dozu “lakoće” koju nisam imao sa Go. Ne umem da se bolje izrazim: pisanje koda je prosto teklo samo od sebe; ceo proces instaliranja, kompajliranja i jednostavnog debagovanja je prošao sa značajno manje WTF nego u prethodnom slučaju. Možda je samo primer bio suviše prost.

Iskreno bih voleo da ovaj jezik opstane.

Crystal

Crystal je jezik koji više podseća na Ruby nego na Go. Sva sreća, od Rubija preuzima najviše ideju: da bude programski jezik koga je lako čitati i pisati. I, čini se, uspeva u tome.

Crystal nisam mnogo pisao; više sam proučavao već napisani kod; proveo sam čak i neko vreme debagujući ga. Ono što me je iznenadilo je ekosistem - dolazi sa bogatim bibliotekama (rad sa bazom, itd), ima čak i online igralište; solidne integracije, jasnu dokumentaciju itd. Očigledna je zrelost ovog projekta, bez trunke sumnje.

Razumevanje je bilo udobno. Sintaksa je takva da se svašta uradi u malo teksta, a nemaš osećaj da nešto propuštaš. Zanimljivost: iznenadila me je čitljivost break <expression> konstrukta (koju sam predložio na Kotlin forumu, više razgovora radi).

Ipak, jednostavnost ima cenu. Postojeći kod je imao grešku-dve, koje se nisu dale tako lako pronaći; upravo jer je napisana linija mnogo toga radila odjednom. Ništa dramatično, svakako.

Zanimljivo iznenađenje za letnje dane.

🧧
Nisam definisan svojim stavovima. Stavove usvajamo, menjamo, nadograđujemo, ali oni ne čine nas same. Manje je važno da li se slažemo,
koliko da se razumemo.
> ČASTI KAFU <