W.H.O.R.E.

Nemoguće je zanemariti prelivanje srećnih radnih okruženja i razdraganih radnih timova sa poslovnih mreža i oglasa za posao. Nikada mi nisu prijali. Odnedavno imam i trik kako ih zaobilazim.

Korak nazad: švenk na sreću. Sve više opsednuti, tražimo je i tamo gde provodimo puno vremena: na poslu.

Kompanije svedušno učestvuju u tome. Postavljaju tobogane između spratova. Uvode se dani kada se zaposleni oblače kao omiljene životinje. Negde možeš da budeš i nindža na jedan dan. O stolovima za stoni fudbal i da ne govorimo. A nisu retki ofisi koji izgledaju kao dečje igralište.

Kliše da je srećan zaposleni ujedno i dobar radnik potiče iz nekih 1920-tih. Problem s tom premisom je što postoje desetine godina istraživanja od tada koja ne daju nimalo ubedljive rezultate. Šta više - pokazuje se da su, ponekad, efikasniji radnici koji upravo nisu srećni ili imaju negativne emocije.

Tužna strana neprestanog hitanja sreći je da je time upravo gubimo. Jedna studija je posmatrala dve grupe koje su radile nešto što nas obično čini sretnim, s tom razlikom da je jednoj prvo bila predočena važnost da se bude srećan. Ta grupa je na kraju označila značajno manje ispunjenje srećom nego grupa kojoj ništa nije bilo rečeno. Zanimljivo je i istraživanje koje kaže da sreća dovodi do uspeha; a ne obratno. Razmislite o ovome na trenutak: da li se fokusiramo da samo uradimo zadatke sa TODO liste ili Jira table, ili ih zapravo svestrano rešavamo (i proživljavamo)?

Na sve to, dodao bih nešto sa čime je trebalo da započnem tekst: mi zapravo i ne znamo šta je to sreća, niti kako da je izmerimo. Uvrnuto, naročito kada živimo u eri koja je nameće kao moralnu obavezu.

Trik

Ah, da, trik. Kada god vidim neki “srećni” oglas ili izliv poslovne sreće, pomislim da je to:

Work Happiness Obsession Radically Exploited.

Time stišavam nepoželjnu reakciju mog reptilskog mozga :)

Voleo bih da firme prestanu s majmunisanjem oko usrećivanja zaposlenih. Zapravo, ukoliko zaista žele da im zaposleni budu srećni, neka se spuste na zemlju i primene jednostavnije i manje blještave prakse, da ne bi bile W.H.O.R.E.. Isto važi i za nas, zaposlenike, koji padamo na škljokice i šarene zvezdice.

🧧
Nisam definisan svojim stavovima. Stavove usvajamo, menjamo, nadograđujemo, ali oni ne čine nas same. Manje je važno da li se slažemo,
koliko da se razumemo.
> ČASTI KAFU <