Razvoj, rukovođenje, vizije

Iz života programera.

Kada CEO firme uvrsti floskulu “Kupac na prvom mestu” na prvo mesto (😬) liderskih principa firme za koju radite, postoje dve moguće reakcije. Prva uključuje ushićenje, posvećenost i nadahnutost.

Ovakve vizije su fokusirane ka spolja - onima koji nalaze vrednost u vašem proizvodu. To je u redu; nećete čuti ništa novo. Važnije je šta to konkretno znači za radnike firme i proces rada, no ostavljamo C-nivou da brine o tome.

Manjkaju vizije koje su usmerene ka unutra. Pogledati se i adresirati probleme. One koje se zaista tiču vašeg svakodnevnog rada i učinkovitosti. Evo odmah primera; dolazi sa istog mesta kojim komanduje nadahnuti CEO.

Upoznajmo se s akterima. Odeljenje Infra je zaduženo za AWS, konfiguracije, skaliranja, prava pristupa… Odelenje Support je zaduženo za rešavanje produkcijskih problema na aplikacijama koje se vrte na infrastrukturama.

Jedan od uobičajenih problema je vezan za prava pristupa: aplikativna komponenta ne može da pristupi resursima. Kako se slučaj rešava? Čitaj pažljivo.

Infra pravi poduže uputsvo na delimično zapuštenom, a svakako preobimnom wikiju. Detaljno se opisuju koraci: šta treba uraditi na AWS, pa na nekom GitHub-u, o čemu voditi računa, kako ne pokvariti prava drugima itd.; dokument obiluje AWS terminima i svime onime čime nas AWS neumorno zatrpava kako bi mogao da naplaćuje skupe sertifikate umesto da unapredi korisničko iskustvo. Svako iz Support tima, dakle, bi trebalo da sam podesi prava pristupa - ukoliko, ironično, uopšte ima dovoljno prava za konkretan slučaj.

Čini mi se da je ovo nekakav uobičajen primer komunikacije dva razvojna odelenja. Snabdevač (ovde je to Infra tim) postavlja potrošaču (Support tim) praksu i pravila - zapravo, API (!) - za korišćenje njegovog domena. Šta mi pa sada tu nije okej, aman, zaman?

Smer komunikacije je pogrešan.

Ako se vratimo našem nadahnutom CEO-u, vidimo da potrošač diktira poslovanje; to je okej. Zašto je takav pristup rezervisan samo za spoljne aktere? Zašto se isto ne primenjuje na timove?

To znači sledeće. Support ne treba da zna da postoji AWS, a kamoli kako se on konfiguriše. Support zna samo za 1) korisnikov identifikator i 2) skup resursa kojima pristupa. Kako će to zaista biti uvezano, u kojim fajlovima, repoima, sistemima - to sve nije njegov zadatak, odgovornost, znanje.

Ako napravimo paralelu sa razvojem koda, reč je o starom, dobrom, zlatnom pravilu da je uzvodni sistem implementacioni detalj. Infrastruktura bi trebalo da bude implementacioni detalj - što više puta ponovimo, možda će se nam se zalepiti. API (komunikaciju) definiše korisnik (ovde: Support), koristeći svoj domenski rečnik. Kupac je taj koji kaže šta mu treba, a ne i kako.

Kada komunikacija nije ovako postavljena, dešava se da se trivijalni problemi, kao što je pravo pristupa, rešavaju… za nepoverovati… nedeljama. Svi srećni i zadovoljni.

Retko gde postoji nadahnuta vizija razvoja; a tamo gde je ima bude pretočena u glagolski oblik potencijal, da se programeri ne bi našli uvređeni. Vizije kao da su rezervisane samo za kompanijske all-hands (all-hands, jer nam ne trebaju all-heads) sastanke i PowerPoint prezentacije.

🧧
Nisam definisan svojim stavovima. Stavove usvajamo, menjamo, nadograđujemo, ali oni ne čine nas same. Manje je važno da li se slažemo,
koliko da se razumemo.
> ČASTI KAFU <