Oblac

Zadužbina

4 min

Jednu planetu na samom kraju Galaksije, Asimovljev junak naseljava enciklopedistima čiji je zadatak da sačuvaju najvažnije tekovine, znanja i veštine civilizacije.

Tužan sam. Lako nalazimo razloge da budemo polarizovani. Bitnije je da sučeljavamo mišljenja, nego da se bavimo ciljem.

To

Stvaranje DIY računara 1983. godine je svojevrstan podvig. Prisetimo se, uvoz kućnih računara je bio zabranjen (sve skuplje od 50 maraka), država je bila ekonomski inertna, a sve informacije iz sveta računara smo pabirčili iz tri mesečna časopisa. A opet, informatika se učila u osnovnim školama, tek tako, bez ikakve inicijative.

Emocija ili ne, u pitanju je društvena vrednost, tekovina. To što je nismo doživeli, ne znači da ne treba da je prepoznamo.

Vrednost prvih računara u SFRJ nije samo u pukom nastanku - gle, eto, napravili smo nešto. Značaj je u šutu u dupe koji smo dobili zahvaljući svemu što je bilo i došlo tada; infuzija računarstva iz koje je nastalo ovo danas. Tada smo prekucavali i divili se algoritmima, a danas samo sporednim efektima. Opšta magija.

Ko

Šta god protagnisti mislili privatno i emitovali javno, nije stvar tekovine. To su teme za neke druge rasprave; traže analize, a ne mišljenja. Na njih se svakako ne odgovara: “baš nije tako”. Sloboda govora, makar on i gorak bio, podrazumeva razumevanje da drugome možda zaista i jeste tako kako saopštava, čak ako tebi i nije.

Zašto toliko i hajemo šta neko emituje? Manje je važno šta se govori, koliko zbog čega.

No nema tih reči, gorkih ili slatkih, koje mogu da zemene dela. To bi trebalo da nam je fokus: učinjeno, a ne izgovoreno.

IT

U šali kažem: teško društvu u kojem je samo IT grana razvijena.

Nije problem što firme ne prepoznaju vrednost projekta. Problem je što je to slučaj sa svim firmama. Da pojasnim: nisu firme ovde na tapetu, zaista ne. Očitano stanje jeste: inertnost digitalnog komfora i uljuljkanost srećom da su tvoje veštine trenutno cenjene, te možeš sa porodicom letovati u Grčkoj.

Postoji samo jedan način kako se odgovara na fortuna-ex-machina: vraćanjem nazad.

Budite slobodni da mislite drugačije i da mi glasno protivurečite. Dok se ne spustite u arenu, samo ste glas sa tribina.

Ponavljam, firme nisu antagonisti ove priče. Svi mi, svakim danom, žmureći iz udobne sofe, to polako postajemo.

EB

U šali kažem: teško društvu u kome IT određuje šta je vredno.

Zašto brendiranje mora da bude uzrok akcije? Da li postoje vrednosti koje premašuju domet neke generacije, te ih vredi negovati; iako to, možda, trenutno nije popularno? Da li je brending ako se uradi u tišini?

Dela se čuju dalje od reči. Ali samo tamo gde se dela cene.

Malo otkrovenje - sve u šta verujete je vaš brend. Daj mi olovku i EB-ovaću je: biće to olovka zbog koje će svako želeti da radi sa mnom. Kako je moguće da to onda ne umeš da uradiš sa legatom?

Tehnologija je tu da služi, a ne da zapoveda.

TL;DR.

Da uštedim vam vreme… nije problem u različitim mišljenjima. Problem je što se od njih ne vidi dobar cilj. Čuju se stavovi, ali ne podjednako daleko.

Smisao kritike je da pokrene pitanja; ne da zatvara vrata. Kritika dolazi iz uosećavanja: da bi zajedno rezultovali boljim.

Kako bilo, nisam relevantan da ovde napisano bude i značajno; nisam akter, već samo posmatrač. A i nemam dovoljno lajkova; emodži-sleganje-ramenima.

P.S.

U drugom jednom svetu, snimljen je dokumentarac o firmi koja je postojala i neslavno propala prve polovine 90-tih: koja, suštinski, nije napravila ama baš ništa; firmi iz Silikonske doline za koju je malo ko čuo. Rekli bi, potpuna budalaština.

Ako se usudite da mislite drugačije, taj film se bavi vizijom koja je i pored epskog neuspeha promenila svet.

10 IF čekaš THENGeneral Magic